Izvor: Blic, 15.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I crkva se menja ali vize ostaju
Putovanje i poređenje - Kada se govori o putovanju, većina ljudi misli na odmor ili pak na provod i razonodu. Čak i onima koji polaze na put prevashodno da bi nešto novo videli i naučili, ne pada na pamet da je putovanje takođe politička kategorija jednostavno zbog toga što ono pruža mogućnost da se jedna država ili njen sistem porede sa drugima. Nije, otuda, nimalo neobično što u autoritarnim režimima nisu svi građani imali prilike da uživaju u zavodljivosti putovanja. Što su pasoše >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogli da dobijaju samo podobni i odani podanici u koje je vlast imala poverenja. Imajući to u vidu, paradoksalno je da se demokratske države, uskraćivanjem viza ili teškoćama da se one dobiju, ponašaju isto kao despotski poreci protiv kojih se deklarativno izjašnjavaju.
Promene - Sve je podložno promenama. Čak i religija koja u predstavama vernika postoji jedino kao trajno stanje. O tome svedoči relativno ne tako davna prošlost Evrope kada je hrišćanska crkva imala maltene apsolutnu vlast, što će reći da su se i vladari i podanici bezuslovno pokoravali njenim zapovestima. Pošto se i crkva razvijala kao živi organizam, to nije moglo večno da traje. I ona je, drugim rečima, imala periode uspona i padova. Ma kakva, otuda, bila u budućnosti, sasvim je izvesno da neće ostati ista. Već danas za to postoje dovoljni nagoveštaji koji se na jednoj strani izražavaju u odustajanju od sitničavih kanonskih obrazaca i mrzovoljne isključivosti, a na drugoj u težnji za jedinstvom svih crkava upravo u ime onih trajnih i neprolaznih vrednosti.
