Izvor: Blic, 28.Dec.2013, 21:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I bioskopi ovde umiru
Zbog piraterije i loše infrastrukture proces propadanja traje poslednjih dvadeset godina. Broj poseta je sve manji, a proces digitalizacije skup...
Privatizacijom 2007. samo je Beograd izgubio 14 bioskopa, podseća Dobrica Veselinović u ime građanske inicijative „Bioskopi: Povratak otpisanih“.
Te godine je došlo i do najvećeg pada posećenosti bioskopa, a poslednjih godina se pojavljuju multipleks bioskopi.
Reditelj Srđan Dragojević kao poslanik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << SPS u Skupštini Srbije nedavno je upitao ministre šta će učiniti da se obnove beogradski bioskopi.
Vlajčić: Digitalizacija je rešenje - Traka od 35 milimetara prestaje da postoji, a digitalna kopija uveliko je počela da se primenjuje i ubuduće će biti jedini način. Dolazi teško vreme i nema sumnje da treba smanjiti broj bioskopa, ali, država treba da pomogne digitalizaciju određenog broja. Do sada je samo izvestan broj bioskopa prodat nekim tajkunima, od kojih su neki bili i hapšeni. Ali, od tog hapšenja mala je korist za ovu kulturu - kaže filmski kritičar Milan Vlajčić.
- Pokrenuo sam inicijativu da se poništi kriminalna privatizacija i bar deo bioskopa vrati nameni i pripadne Filmskom centru Srbije, i da oni budu blagonakloni prema domaćem i evropskom filmu - dodaje Dragojević.
Ističe da sada postoje pristupi različitim evropskim fondovima i mogućnost dobijanja značajnih sredstava, te bi bilo dobro obnoviti bar desetak domova kulture po Srbiji.
- Kinematografija u Srbiji vredi manje od 10 miliona evra i ne možemo očekivati od bioskopa da priušte opremu od 100.000 evra - ističe Igor Stanković iz distributerske kuće „MegaCom film“.
On naglašava da bi se mogao primeniti model Hrvatske, koja je najvećim delom preuzela teret digitalizacije ili model koji podrazumeva princip privatno-javno partnerstvo.
Pri Filmskom centru Srbije sada se radi na izradi Strategije za očuvanje bioskopske mreže.
Smanjenje
Broj posetilaca bioskopa rapidno se smanjuje iz decenije u deceniju od 60-ih godina 20. veka naovamo. Naime, dok je 1964. godine u proseku svaki građanin Srbije išao oko deset puta godišnje u bioskop, u 2011. godini to jedva da je činio jednom u dve do tri godine.
Deca i stariji
Većinu publike u 19 bioskopa čine deca, dok je omladina najbrojnija u 29 bioskopa. Starija populacija čini većinu jedino u bioskopima „Eurosinema“ u Subotici i Centru za kulturu i obrazovanje Aranđelovac.
Odnos stranih i domaćih filmova
Projekcije stranih filmova 69.7%
Projekcije domaćih filmova 30.3%
Udeo bioskopa u gledanosti
Kolosej 31,2%
Arena 16,7%
Ostali 52,1%
Domaći film
Najviše gledalaca imao je bioskop „Kolosej“, gotovo trećinu svih posetilaca bioskopskih sala u Srbiji. Najmanju posetu imali su bioskopi u Kačarevu kod Pančeva, Lapovu i Zaječaru. Projekcije domaćih filmova su posećenije. Jednu projekciju domaćeg filma u proseku pogleda 230, dok projekciju stranog filma poseti u proseku 97 gledalaca.
Najčitanije SADA:
.jpg)
