Izvor: Politika, 24.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I bez vizije, i bez naftne kompanije
NIS već osam godina čeka na vlasničku transformaciju i zdrave i sveže investicije. Iako godišnje subvencioniran sa oko 250 miliona evra, on i dalje proizvodi derivate najviših cena u regionu, a najlošijeg kvaliteta. Neuređenost sektora, bez jasne vizije o budućem razvoju NIS-a imali su za rezultat ekološki, energetski i ekonomski ruiniranu rafineriju. Pokušaj da se iz problema izađe donošenjem odluke Vlade Srbije da se do investicija dođe na pregledan način putem tendera, prestao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da postoji onog momenta kada je Srbija potpisala Sporazum o energetskoj saradnji sa Rusijom januara ove godine. Poruka koja je tada poslata bila je više nego jasna – u Srbiji se sve moguće. Moguće je da se odluka vlade jedne zemlje ne poštuje, bez obrazloženja. Moguće je i da ruski ministar u poseti Srbiji jasno kaže da je srpska strana ponudila cenu i uslove za prodaju NIS-a. Moguće je i da se godinu dana izgubi u političkim i međusobnim trvenjima na konto ovog sporazuma, a da se ništa ne učini kako bi se pretpostavljeni uslovi iz Sporazuma i Protokola poboljšali.
Sporazum koji je Srbija potpisala u januaru ove godine predstavljao je čistu trampu, na koju su građani ove zemlje pristali svesni da prolazak magistralnog kraka gasovoda Južni tok i izgradnja regionalnog skladišta gasa za Srbiju znači brži razvoj, više novih radnih mesta, bolji politički i ekonomski ugled zemlje.
Danas, godinu dana nakon potpisivanja Sporazuma, Srbija ima manje nego januara 2008. godine. Od danas nema više vlasništva nad naftnom kompanijom, niti pravo na eksploataciju domaćih izvora nafte i gasa, rafinerijama i prometnom mrežom. Zauzvrat Srbija, na žalost, nema jasniju sliku kada, kojim rutama i kojeg kapaciteta će biti gasovod Južni tok, koji bi kroz Srbiju trebalo da prođe, niti da li će podzemno skladište gasa Banatski Dvor biti regionalnog ili lokalnog karaktera.
Ono što Srbija danas jasno zna jeste da je za nedovoljne investicije, nepoznate strukture prodala svoju naftnu kompaniju, što će direktno uticati na budući razvoj celog energetskog sektora.
Razlog nije ucena ruskog partnera, ili neke nevidljive sile. Razlog je potpuno odsustvo vođenja jasnih, kvalitetnih i sa vizijom okrenutih pregovara. Srpskim političarima nije bilo dovoljno 365 dana da reše svoje razmirice i da se usredsrede na ono zbog čega su izabrani. Njihovim unucima neće, na žalost, biti dovoljno da gledaju naftnu kompaniju koja je više trgovac nego proizvođač i koja je trku za lidera regiona izgubila, niti da se pitaju da li će gas dobijati od posredničke kompanije koja više liči na Park iz doba jure, nego na modernu kompaniju jasne vlasničke strukture. Neće im biti dovoljno da znaju da je garancija za prolazak gasovoda bila politička!
Ono što ostaje Srbiji jeste da se nada da će ono što je ugovoreno biti i realizovano. A ako želi da razvija svoj energetski sektor, onda prvo mora dobro proučiti greške i naći odgovore za mnoge pogrešne poteze, a potom definisati viziju razvoja i krenuti put budućnosti.
Zorana Mihajlović-Milanović
[objavljeno: 25/12/2008]
