Izvor: Večernje novosti, 19.Avg.2013, 10:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I bez šaka ide u nadnicu

Kada dođe vreme žetve i drugih poljoprivrednih radova, Slobodan Bogićević(46) iz blačkog sela Suvi Do, prvi je na njivi. Bilo da je za volanom kombajna, traktora ili neke druge mašine - kojima upravlja rukama bez šaka! Iako rođen sa hendikepom, ovaj čovek prinuđen je da za život svoje porodice zarađuje radeći najteže fizičke poslove, a meštani kažu da je, čak, daleko vredniji od mnogih... "Nije mi teško da radim", prva je rečenica kojom počinje svoju životnu priču Slobodan. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Rođen u mnogobrojnoj porodici, već u šesnaestoj godini krenuo je da nadniči, kako bi napravio kuću i izašao iz "blatare" u kojoj su živeli. - Iako mi je kao dečaku smetalo što nemam šake, vremenom sam se navikao na sve poslove. Naučio sam da sa ostacima ruku kopam, kosim i obavljam druge poslove - kaže Slobodan, koji je uprkos mukotrpnom životu, ipak, vedre naravi. Iako je završio srednju mašinsku školu, poljoprivrednim poslovima nastavio je da se bavi i kada je osnovao porodicu. Tako i sada izdržava suprugu Mariju (40), sinove Dušana (20), Milutina (18), Stefana(17) i Miloša (7).VEOMA SMO BOGATI UPRKOS svemu, mislim da smo ja i supruga veoma bogati. Imamo četvoro vredne dece, koja, pošto nisam mogao da im priuštim bolje uslove, znaju da se i oni moraju snalaziti kroz život. Ali zasada imamo ono najosnovnije, a kada čeljad nije besna ni kuća nije tesna - kaže Slobodan, tvrdeći da se ne žali na sopstvenu sudbinu. - Svestan sam da samo radom mogu deci da priuštim osnovne uslove za život. Zato se trudim da kada je vreme poljoprivrednih radova odlazim u nadnicu i zaradim koji dinar - priča on, naglašavajući da je srećan kada ima posla i kada može da zaradi koji dinar. - Daleko teže bi mi bilo da ne mogu deci da priuštim parče hleba. Jer, Bog je svakome na ovom svetu dao neko zaduženje. Meni je, eto, dodelio da se i sa ovom fizičkom manom borim. Slobodanu, čini se, nijedan fizički posao nije težak. Pogotovu što najviše zarađuje - sečom drva u šumi koja kasnije prodaje. - Rad sa poljoprivrednim mašinama, odnosno skidanje žita, kosidba i okopavanje zasada su mi još i lakši deo posla. Pošto u sopstvenom vlasništvu posedujem svega pedeset ari zemljišta, uglavnom iznajmljujem oranice, baš kao i zabrane u kojima sečem drva. Kada ih prodam, zaradu delim sa vlasnikom zabrana - objašnjava Slobodan, dok se sa najmlađim sinom Milošem priprema da krene traktorom na njivu. Seoski radovi, kaže, nisu strani ni njegovim sinovima, tako da Milutin i Stefan upravo pomažu komšiji u polju, dok je najstariji Dušan na privremenom poslu. - Nedavno je počeo da radi kao konobar u preduzeću "Planinka", iz Kuršumlije, tako da će nam, nadam se, to njegovo zaposlenje malo olakšati život i popuniti kućni budžet. Jer osim socijalne pomoći od oko 20.000 dinara drugih primanja nemamo, a troje dece su školarci - priča Slobodanova supruga Marija, kojoj je svaka jesen teška. ŽAO MI JE - JEDINO mi je žao kada pojedini odustanu od rukovanja sa mnom zato što nemam šake - priča Slobodan, ali ipak sledećeg trena objašnjava da je vozački položio sa nepunih dvadeset godina i da poseduje dozvole za sve kategorije vozila...

Nastavak na Večernje novosti...