Izvor: B92, 04.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Vojska u političkoj trgovini?
Beograd -- Srbija još nije dobila vladu, a u javnosti i dalje postoje nagađanja o kombinatorici u pregovorima. Sad se spekuliše o Vojsci.
Ime generala Zdravka Ponoša, sadašnjeg načelnika Generalštaba, često se spominje tokom razgovora dve najveće stranke tzv. proevropskog bloka. Stručnjaci, međutim, navode da Vojska mora da bude iznad stranačkih interesa, jer je njena ustavna obaveza da služi državi, a ne partijama. Političko licitiranje može ozbiljno da destabilizuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Vojsku, upozoravaju stručnjaci.
Ono što jedna strana vidi kao Ponoševe najveće prednosti, za drugu stranu su mane. Ponoš je jedan od najmlađih načelnika Generalštaba u poslednjih nekoliko decenija i prozapadno je orijentisan. Za njega važi da je blizak Borisu Tadiću.
Zamenik predsednika DS-a Dušan Petrović navodi da Ponoš i dalje treba da ostane na svom mestu.
"Pitanje načelnika Generalštaba se ni u jednom trenutku nije pojavilo u zvaničnim pregovorima, tako da to pitanje u procesu u kome ja učestvujem kao šef pregovaračkog tima DS-a nije sporno jer nije nikada ni postavljeno", tvrdi Petrović.
Prema trenutnim dogovorima, Ministarstvo odbrane trebalo bi da pripadne DSS-u, a novi ministar bi bio Dragan Jočić. "Po Ustavu Republike Srbije, Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji i utvrđuje i vodi politiku. Onda na čelu Ministarstva po pravilu treba da budu političari", kaže Rade Obradović, predsednik Saveta DSS-a.
"Na svim ostalim funkcijama, osim ministra, zamenika ministra, odnosno državnog sekretara, su stručnjaci, koji se biraju ili na konkursu ili kako je to već određeno pozitivnom propisima. Tako i o Ministarstvu odbrane treba da se razgovora, ne u smislu kadrovskih rešenja, već politike koja će se voditi", kaže on.
Stanković: Nema zvaničnih zahteva da se smeni Ponoš
Zoran Stanković (FoNet)
Ministar odbrane Zoran Stanković izjavio je večeras da ne zna za zvaničan zahtev da bude smenjen načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Zdravko Ponoš i izrazio očekivanje da će i nova vlada imati razumevanja za teško stanje u kojem se vojska nalazi.
U intervjuu za televiziju Avala, Stanković je ocenio da je Ponoš svoju dužnost obavljao korektno i profesionalno i pozvao njegove protivnike da saopšte što je to što mu zameraju.
Stanković je odbacio tvrdnje da je čovek premijera Vojislava Koštunice, iako ga "veoma ceni i poštuje", i izrazio sumnju da će ostati na svojoj funkciji nakon sastavljanja nove Vlade Srbije.
Kršenje autonomije
Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost, navodi da politička trgovina načelnikom Generalštaba predstavlja kršenje autonomije Vojske i zadiranje u ustavna ovlašćenja predsednika Srbije, koji postavlja i razrešava načelnika Generalštaba.
"Mislim da to ne bi smelo da se dešava. Mi stalno govorimo o potrebi da postoje dobri civilno-vojni odnosi, da postoji civilna kontrola nad Vojskom, a to podrazumeva i autonomiju Vojske", kaže on.
"Ako želimo da imamo depolitizovanu Vojsku, to podrazumeva da se Vojska ne uvlači ni u kakve političke razmirice", kaže Dragišić.
Borba između DS-a i DSS-a za prevlast nad Vojskom traje već neko vreme. Boris Tadić je posle raspada državne zajednice, kao vrhovni komandat, preuzeo nadležnosti nad Vojskom.
Kako je Vojska jedan od najvećih budžetski korisnika, DSS i premijer Vojislav Kostunica pokušavali su preko Vlade Srbije da nametu svoj uticaj.
Vojni analitičar Aleksadar Radić kaže da je sukob oko Ponoša bio očekivan. "Još u decembru prošle godine, kada je Tadić postavio Ponoša za načelnika GŠ i izvršio još neke korekcije u smislu postavljenja i smena u GŠ, bilo je izvesno da će to izazvati politički sukob", kaže on.
"DSS je reagovao tako što je ljude koji su se našli na listi za penzionisanje pokušao da zaštiti i za njih pronađe neko novo mesto", kaže Radić.
U stručnoj javnosti je dosadašnji rad Zdravka Ponoša visoko ocenjen. Njegova eventualna smena mogla bi da uspori započete refome. Od 5. oktobra 2000. do sada promenjeno je pet ministara odbrane i pet načelnika Generalštaba.
"Patologija"
Novinar Politike Ljubodrag Stojadinović ocenio je, gostujući u emisiji Poligraf TV B92, da je normalno da je svakoj vlasti važno da ima kontrolu nad ministarstvima sile, ali da je uplitanje načelnika Generalštaba u međustranačku kombinatoriku čista patologija.
"Vraćamo se u vreme partijske vojske. Takav pritisak, politički ambijent i pritisci na načelnika Generalštaba, sugerišu oficirima u Vojsci da se moraju opredeljivati za neku od partija, da moraju da procenjuju koja će partija u nekom trenutku biti najjača, a to je način da malo povedu računa o svojoj karijeri, posebno kada je reč o poziciji načelnika Generalštaba", kaže on.
"Njegova pozicija bi bila takva da stalno mora da vodi računa o tome ko će biti sledeći ministar, koja je stranka najjača i kako da se on odnosi prema toj stranci", kaže Stojadinović.
"Ako to imamo, onda imamo rasulo u Vojsci, koja će pomalo početi da liči na dobrovoljno vatrogasno društvo koje svojim članovima ne zabranjuje da budu simpatizeri ili članovi političkih partija", kaže Stojadinović.
