Izvor: Večernje novosti, 18.Okt.2015, 21:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I Turgenjev je učio srpski

IVAN Sergejevič Turgenjev (1818-1883), klasik ruske i svetske književnosti, učio je srpski jezik! Za to su mu, otkrivaju "Novosti" u njegovoj prepisci sa Novosađaninom Ilijom Vučetićem (1884-1904), služili Vukov "Rečnik nemačkog i srpskog jezika" i "Srpska gramatika" Stanoja Boškovića. Vučetić je bio advokat, nacionalni radnik i poliglota, a u istoriji naše književnosti upisan je kao prvi prevodilac upravo Turgenjeva. Srpsko izdanje romana "Dim" koje je u Vučetićevom prevodu 1869. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u Budimpešti štampalo Srpsko omladinsko društvo "Prehodnica", bilo je povod za srdačnu prepisku autora i prevodioca, ali i za buđenje Turgenjevljevog interesovanja za srpski jezik i našu kulturu. "Dobio sam ovih dana egzemplar Vašega prevoda ,Dima, i budući da ja ne znam srpski, jedan moj prijatelj koji ga poznaje, preveo mi je Vaš laskavi predgovor. Sam prevod sam, koliko sam mogao, sravnio ja sam i ubedio se da je neobično tačan i blizak originalu", pisao je Turgenjev u svom prvom pismu Vučetiću, poslatom iz Baden Badena 21. avgusta 1869. godine.SAMOVAR IZRAĐEN U TULI "U TULU ne putujte sa svojim samovarom", pisao je Anton Pavlovič Čehov (1860-1904) koji je, u trenutku kad je Turgenjevljeva bila u zenitu, počinjao svoju blistavu književnu karijeru. Ovaj grad, smešten 180 kilometara južno od Moskve je, naime, oduvek bio centar proizvodnje najboljih i najraskošnijih samovara. I onaj koji je Turgenjev poslao Vučetiću, svedoči o tome i pečat utisnut na njemu, izrađen je Tuli, u radionici "I. I. Batašev". U drugom pismu, koje je, takođe iz Baden Badena, poslato 20. novembra iste godine, a čiji original su "Novosti" pronašle u Rukopisnom odeljenju Matice srpske, on za Vučetića ima i konkretnu molbu. - Da li mi možete poslati malu srpsku gramatiku za Ruse ili za Nemce i mali srpsko-ruski ili srpsko-nemački rečnik? Ja bih želeo da upoznam srpski jezik, na kom sam počastvovan prevodom mojih dela - navodi Turgenjev u pismu uz koje je Vučetiću poslao i komplet svojih "Izabranih dela 1844-1868". Vučetić, razume se, odmah ispunjava njegovu molbu. - Pošto srpsko-ruskih izdanja tada nije bilo, poslao sam mu Vukov rečnik nemačkog i srpskog jezika i Srpsku gramatiku što je za Nemce napisao Stanoje Bošković - beleži on u predgovoru za drugo izdanje "Dima". Turgenjev mu odmah potvrđuje da ih je i dobio i da će učenju srpskog jezika pristupiti - odmah. Jedno od pisama koje je Turgenjev poslao Vučetiću - Za nekoliko dana idem na dva meseca u Vajmar i nameran sam da se odmah pobavim Vašim jezikom - navodi ruski velikan u pismu od 30. januara 1870. u kojem Vučetiću šalje i svoju buduću vajmarsku adresu.Ljiljana Lazić pokazuje samovar Turgenjeva SLOVENSKA BRAĆA VREME prepiske Turgenjeva i Vučetića je i vreme velike borbe za definitivno oslobođenje od Turske, južno, i za autonomiju Srba u Austro-Ugarskoj, severno od Save i Dunava. Veliki pisac je, naravno, bio na strani slovenske braće. - Dozvolite mi da Vam izrazim moju vatrenu želju da se razvitak srpskog naroda lako i brzo kreće pod blagodatnim uticajem slobode. I da književnost njegova uskoro zauzme ugledno mesto u porodici slovenskih literatura - piše Turgenjev u jednom od svojih pisama Vučetiću. Tragova eventualne dalje prepiske, nažalost, nema, ali se u Muzeju grada Novog Sada čuva jedan izuzetno dragocen predmet, takođe uzdarje velikog pisca svom prvom srpskom prevodiocu. Reč je o raskošnom samovaru od livenog mesinga. - Ne zna se kada je samovar tačno stigao u Novi Sad, a mi smo ga od Ilijinog sina Branislava otkupili 1957. godine. Vučetići su bili jedna od najuglednijih novosadskih građanskih porodica druge polovine 19. i prve polovine 20. veka i mi čuvamo mnoštvo vrednih predmeta iz njihove ostavštine. Istorijski gledano, ovaj samovar je svakako najznačajniji - kaže za naš list muzejski savetnik Ljiljana Lazić. Ilija Vučetić je, podseća ona, uz ostalo bio i jedan od prvaka Ujedinjene omladine srpske i veoma blizak saradnik Svetozara Miletića, a njegov prevod "Dima" nije bio važan samo kao početak upoznavanja srpskog čitalaštva sa velikim piscem. - Vučetićev predgovor za taj roman se i danas smatra jednim od prvih menifesta realističke škole u srpskoj književnosti - objašnjava Lazićeva. - To Vučetiću, uz mnoštvo drugih zasluga za naš narod, bez svake sumnje daje trajan značaj i u srpskoj literaturi.

Nastavak na Večernje novosti...