Izvor: Večernje novosti, 08.Nov.2013, 20:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I Srbiji preti potop

ZABORAVITE na Požarevac, Smederevo, Golubac i Vršac. Ako se obistine predviđanja naučnika okupljenih oko istraživanja magazina „Nacionalna geografija“, ovi gradovi, zajedno sa dobrim delom planete, naći će se pod vodom. To će biti posledica topljenja ogromnih količina leda na polovima. Srećom za paniku je još rano - ovakva katastrofa dogodiće se, pod uslovom da u međuvremenu ništa ne preduzmemo, tek za 5.000 godina. Toliko je, procenjuje se, vremena potrebno da se istopi sav led >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << na Arktiku, Antarktiku i Grenladnu. Ukupna zapremina leda na Zemlji trenutno je između dvadeset i trideset miliona kubnih kilometara leda. Topljenje svega toga dovelo bi do podizanja nivoa mora za čitavih 66 metara. Dovoljno da potopi gotovo pola sveta, priličan deo Evrope i oko četvrtine Srbije. Na veb-stranici „Nacionalne geografije“ objavljena je i mapa koja prikazuje svet pre i posle potencijalnog potopa. Prema tvrdnjama naučnika, koji upozoravaju na katastrofalne posledice globalnog zagrevanja, u poslednjih stotinu godina, temperatura Zemlje porasla je za oko jedan stepen na Celzijusovoj skali, a nivo okeana podigao se za 150 centimetara. Ako se ovaj trend ne promeni, površina naše planete za pet milenijuma izgledaće potpuno drugačije. U Srbiji će stradati delovi koji su na maloj nadmorskoj visini i u blizini velikih reka. Izlivanjem Dunava nastaće i nekoliko jezera. Pod vodom će se naći centralni i severni delovi. Najveće promene zadesile bi Veliku Britaniju i Irsku. Čitava istočna obala Ujedinjenog kraljevstva bila bi pod vodom. Potopljen bi bio čak i London, a Kent i Norfolk bi se sveli na mala ostrva. Na evropskom kontinentu, Holandija bi podelila sudbinu Atlantide. Značajan deo Danske, Belgije, Estonije i Letonije takođe bi bio poplavljen. Crno i Kaspijsko more bi se povezali sa Sredozemnim, a pod vodom bi se našle ogromne oblasti u Rusiji i Kazahstanu. Amerika bi u slučaju da se ovaj scenario ostvari pretekla, ali žitelji Floride i istočne obale ne bi imali čemu da se nadaju. Najviše štete bi pretrpeli stanovnici Azije. Poplave u severnoj Kini i Bangladešu ostavile bi bez doma 760 miliona ljudi. Ogromni delovi Kambodže i Tajlanda bi takođe stradali. Australija bi dobila more, ali bi ostala bez svih svojih priobalnih gradova. Gubici bi bili ogromni, s obzirom na to da u priobalnim područjima živi oko 80 odsto populacije.NEPODNOŠLjIVE VRUĆINE Katastrofalna predviđanja „Nacionalne geografije“ zasnovana su na pretpostavci da će sve Zemljine zalihe uglja, nafte i gasa biti spaljene. To bi oslobodilo u atmosferu pet milijardi tona ugljenika. Planeta bi postala izuzetno topla sa prosečnom temperaturom od čak 26 stepeni Celzijusa. To znači da bi vrućine bile gotovo nepodnošljive. U Južnoj Americi došlo bi do izlivanja Amazona, koji bi ozbiljno ugrozio oblasti koje ga okružuju. Ipak, planine na zapadnoj obali zaštitile bi ostatak kontinenta. Oni koji u trenutku nesreće budu živeli na brdima ipak neće imati previše razloga da likuju. Ako zaista dođe do tako velikog globalnog zagrevanja, čitava planeta će jednostavno biti pretopla da bi se na njoj moglo normalno živeti. ANTARKTIK Ledeni pokrivač na Antarktiku toliko je veliki da sadrži oko osamdeset odsto sveg leda na planeti. Njegova veličina zaštitila ga je od topljenja tokom ranijih toplijih perioda u istoriji Zemlje, uključujući i epohu eocena koja je okončana pre 34 miliona godina. Tokom ovog perioda na Zemlji gotovo da nije bilo leda, a temperature na ekvatoru i na polovima veoma se malo razlikovala.

Nastavak na Večernje novosti...