Izvor: B92, 14.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Ojdanić hoće na privremenu slobodu
Hag -- General Dragoljub Ojdanić je podneo četvrti zahtev za puštanje na privremenu slobodu do početka suđenja u Haškom tribunalu.
Posle odluke Žalbenog veća Haškog tribunala da Jovicu Stanišića i Franka Simatovića pusti na slobodu do početka suđenja, i bivši načelnik GŠ VJ, general Dragoljub Ojdanić, obnovio je zahtev za privremeno oslobađanje, saznaje B92.
Ojdanić predlaže da rasprava o privremenom puštanju na slobodu bude održana u januaru i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da joj prisustvuju predstavnici Srbije i Crne Gore. U četvrtom zahtevu za privremeno puštanje na slobodu koji general Ojdanić upućuje sudskom veću, navodi se da u svetlu "dodatne težine" koja se daje garancijama vlasti Srbije i Crne Gore kao i zbog činjenice da se ne očekuje skori početak suđenja, Ojdaniću treba omogućiti da privremeno napusti pritvorsku jedinicu u Ševeningenu.
U podnesku odbrane navodi se da su i prvostepeno i žalbeno veće razmatrajući zahtev za privremeno puštanje na slobodu Jovice Stanišića i Franka Simatovića, potvrdili da su garancije Srbije i Crne Gore prihvatljive i da "bi vlasti u Beogradu bile spremne da uhapse optužene ukoliko bi to bilo potrebno". Oba veća su, u slučaju Stanišića i Simatovića, odbacila prigovor tužilaštva da su garancije Srbije gotovo bezvredne budući da u Srbiji nisu uhapšeni drugi haški optuženici.
Umesto generalnog razmatranja situacije, oba veća su se u slučaju Stanišić i Simatović, "fokusirala na verovatnoću da vlasti uhapse njih dvojicu" ako bude potrebno i zaključila da bi ta procedura bila "savršeno laka", navode Ojdanićevi branioci. Ista država koja je garantovala za Stanišića i Simatovića dala je garancije za privremeno puštanje na slobodu i generala Ojdanića. Stoga, zaključuju Ojdanićevi branioci, "ne postoji razlog zašto one ne bi bilo dovoljne u slučaju Ojdanića... ", koji u pritvoru boravi godinu dana duže nego bivši funkcioneri DB-a.
Odbrana dodaje da kao dodatni argument treba razmotriti i činjenicu da visok položaj optuženog, koji je u ranijim odlukama naveden kao glavna prepreka njegovom privremenom puštanju na slobodu, u sadašnjoj praksi suda očigledno ne igra više tako važnu ulogu o čemu svedoče odluke Žalbenog veća da iz pritvora privremeno oslobodi visoke funkcionere srpske Državne Bezbednosti Stanišića i Simatovića, te Hrvate Ivana Čermaka i Mladena Markača.
General Ojdanić, koji se predao sudu pre dve i po godine, bio je svedok njihovog "dolaska u Hag i odlaska na privremnu slobodu", piše u zahtevu Ojdanićevih branilaca koji skreću pažnju suda da "bi bilo važno i fer da osobe sličnih profila na sličan način i budu tretirane pred sudom". Odbrana navodi da budući da izmenjeni pravilnik suda predviđa da se Haški tribunal ograniči samo na zvaničnike i oficire najvišeg ranga, ukoliko bi visok položaj optuženog i dalje bio uziman kao ključni kriterijum za njihovo privremeno puštanje, ni jedan od optuženika ne bi mogao biti pušten na slobodu do početka suđenja.
Odbrana navodi da i Ojdanićeva kooperativnost sa sudom i tužilaštvom treba da bude faktor u odlučivanju da li on može biti privremeno oslobođen. Kao primer se navodi Ojdanićevo slaganje da žrtve seksualnog zlostavljanja sa Kosova ne budu primoravane da svedoče pred sudom, kako bi se umanjila njihova patnja, kao i da neke "osetljive svedoke" branioci ispitaju u njihovim domovima umesto da oni budu dovođeni u Hag.
General Dragoljub Ojdanić predao se Haškom tribunalu 25. aprila 2002. godine, kao prvi optuženik iz Srbije koji je to učinio posle usvajanja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom na nivou države. Ojdanić se tereti za ratne zločine počinjene na Kosovu, u periodu od januara do juna 1999. godine.
