Izvor: Vesti-online.com, 06.Nov.2017, 01:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I NASA se klanja Nišlijki
Nišlijka Vesela Tanasković (32) stigla je do NASA. Zahvaljujući doktoratu na Tehničkom fakultetu u Beču na temu pošumljavanja Sahare, čime se do sada niko nije bavio, ona je zainteresovala čelnike ovog istraživačkog centra. Jedina iz Srbije, provela je u istraživačkom centru NASA u Kaliforniji šest meseci učeći od eminentnih mentora i družeći se sa najboljim mladim naučnicima na svetu.
- Čelnici NASA su prepoznali vrednost mog naučnog rada i pozvali me u istraživački >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << centar. To je pravi mali grad kod San Franciska od 10.000 ljudi. Tu se nalazi i Svemirski centar, ali i kompanije kao što su Tesla, Gugl, Amazon, Fejsbuk. Zadivljena sam kako se ovde nauka osnažuje da bude korišćena u komercijalne svrhe jer su odavno shvatili da znanje mora da bude povezana s biznisom - kaže Vesela.
Ona priča da je u NASA trenutno 90 mladih naučnika iz 47 zemalja, a od toga su 52 žene. Jedina je sa Balkana, ali svi su kao porodica. Sa njom je devojka Rozan iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i nosi hidžab, ali je izumela tepih koji pravi struju. Tu je i momak iz Holandije čiji izum je električni auto koji se puni dva puta godišnje. I Džamil koja je kao dete jedva preživela glad, a danas u Keniji ima uspešne projekte za farmere.
- Ovde se pravi i meso iz veštačkih ćelija, kako bi se sprečilo ubijanje životinja. Svi su pravi vizionari, okrenuti ka budućnosti - zadovoljna je Vesela.
Ideja za doktorski rad potekla je od njenog oca koji je bio fasciniran Nilom i i hidrotehničkim sistemom Asuana, odnosno mogućnošću da se iskoristi nagomilano blato reka. Oko 42 odsto svetskih rezervi pijaće vode u ovakvim rezervoarima biće ugroženo do 2050. godine. Pošumljavanje samo jednog dela Sahare moglo bi godišnje da apsorbuje milijardu i dvesta miliona tona ugljen-dioksida.
- Imaćemo veliki problem da održimo naše slatkovodne rezerve, bez obzira na klimatske promene i globalno zagrevanje koji samo pogoršavaju situaciju - kaže Vesela.
Ona je na kongresu o zemljištu Evrosoil predstavila svoju ideju o Zelenoj Sahari, učestvovala je u programu Global Solutions
na Singularitdž Universitdž u SAD, kao prva osoba iz Srbije.
- Svoj rad patentirala sam u Beču i želim da moj projekat bude primenjen u zemljama severne Afrike. Moj primer mora da bude inspiracija mladima u Srbiji. Deca moraju više da se bave naukom - poručuje Vesela Tanasković.
Mladi naučnici u NASA spavaju u bunkerima u kojima su spavali prvi astronauti iz projekta putovanja na Mesec.
- Kad sam čula gde ćemo da spavamo i kad sam ušla u moju sobu, sva sam se naježila. Svakog dana pitala sam se da li je baš Nil Armstrong spavao u mom krevetu. Sve je tamo ostalo isto, kreveti, plakari... Nema tamo nikakvog luksuza. Imala sam prilike da čujem predavanje od prve žene muslimanke koja je odletela u svemir. Bila je izbeglica, a s 40 godina je postala astronaut - oduševljena je Vesela.
Vesela je rođena u Nišu 4. januara 1985. godine. Tamo je završila gimnaziju "Svetozar Marković". Diplomirala je arhitekturu na niškom Građevinsko-arhitektonskom fakultetu, a doktorirala je urbano planiranje na Tehničkom univerzitetu u Beču. Kako kaže, još u detinjstvu se interesovala za očuvanje planete. Kada je odrasla odlučila je da se bavi svojim snovima iz detinjstva, da planetu učini lepšim i boljim mestom.
Nastavak na Vesti-online.com...
