Izvor: Vesti-online.com, 13.Nov.2012, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Dan primirja deo političke računice
Ove godine Srbija prvi put obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu kao državni praznik. Utisak je da je stanovništvo zatečeno novom svetkovinom i da malo ko bez gledanja u istorijske udžbenike zna da je 11. novembra 1918. u železničkom vagonu u Kompijenu potpisano primirje sa Nemačkom.
Dragoljub Živojinović
- Srbija bi pre imala razloga da obeležava 3. novembar, kad je potpisano primirje sa Austrougarskom, jer je tada ostvarila ono za šta se borila, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << to je poraz i nestanak Austrougarske monarhije. Uzimanje 11. novembra za dan obeležavanja kraja Prvog svetskog rata, što je prihvaćeno u većini evropskih zemalja, trebalo bi da predstavlja jedan vid približavanja Srbije Zapadu, što je možda motivisano nekim političkim računicama u koje ja ne mogu da ulazim - kaže za "Vesti" istoričar i akademik Dragoljub Živojinović, koji je nedavno izabran za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
Zašto do sada nismo imali ovaj praznik?
- Jugoslovenske trupe učestvovale su na svečanim defileima oko Trijumfalne kapije u Parizu, ali nestankom SFRJ i to je prekinuto. Crna Gora nije bila među zemljama pobednicima, a vladajuća elita u Srbiji nije bila zainteresovana.
U knjizi "Nevoljni ratnici: velike sile i Solunski front 1914-1918" objašnjavate mesto Srbije u Prvom svetskom ratu, sa nikada nenaučenom poentom - da politiku ne diktiraju prijateljstva već interesi?
- Treba konačno da zaboravimo da postoje prijatelji ili saveznici u onom smislu kada govorimo da su nam Francuzi ili Rusi braća. To su gluposti i obmane koje negujemo sistematski. Nema prijatelja među zemljama, pogotovu nema između male zemlje i velikih sila. Postoje samo trenutni interesi koji preovlađuju kad se nađete u ratu ili nekim drugim okolnostima.
Šta iz pobedničke prošlosti Prvog svetskog rata možemo da naučimo?
- Mnogo je pouka, ali mislim da mi nismo narod koji zna da izvuče pouke. Podneli smo ogromne žrtve u tom ratu jer smo branili svoju zemlju, ali smo hteli nešto što Evropa nije, a to je stvaranje zajedničke države južnih Slovena. To je bila jedna od najvećih naših pogrešaka i zbog nje smo kasnije platili ceh. Takvu državu nisu želeli Hrvati i Slovenci, više Hrvati, i njeno trajanje obeležili su unutrašnji sukobi, čak i ubistva, uvođenje diktature, a okončala se raspadom 1941. godine.
Ko je od Srba najviše odgovoran za tu jugoslovensku iluziju koja nas je mnogo koštala i na šta je upozoravao vojvoda Mišić?
- Odgovorni su Jovan Cvijić, Slobodan Jovanović i drugi vrhunski srpski intelektualci tog doba koji su negovali tu ideju, pogrešno smatrajući da su u pitanju tri naroda s različitim imenima. Odgovorna je Srpska radikalna stranka i njen lider Nikola Pašić koji je bio veliki protagonista zajedničke države, odgovorna je i dinastija Karađorđević na čelu sa prestolonaslednikom Aleksandrom.
Decu ne učimo da cene pretke
Koliko smo grešni prema precima stradalim u Prvom svetskom ratu?
- Grešni smo zato što decu nismo naučili da cene šta su naši preci uradili za slobodu svoje zemlje i naroda. Neprestalno smo ih zaboravljali, ostavljali da sami pate, umiru u nevoljama i bedi koju je rat ostavio na tlu Srbije. A Srbija je ostala bez 1,2 miliona stanovnika i s ratnom štetom procenjenom na jednu milijardu zlatnih švajcarskih franaka.
Kada su došli komunisti 1945, sve što je u Prvom svetskom ratu napravljeno bilo je sistematski gurano u pozadinu, istorijski udžbenici su pisani naopako i deca nisu imala šta i od koga da nauče. Jedino su neki roditelji ili babe i dede mogli da im pruže pravu sliku naše prošlosti.
Nastavak na Vesti-online.com...
