Izvor: Glas javnosti, Beta, 20.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Čanak sad lukavo ćuti
Ne računajući skorašnju izjavu predsednice srpske Skupštine da će predlog statuta AP Vojvodine, zajedno sa zakonom o njegovom sprovođenju, za ulazak u skupštinsku proceduru morati da sačeka početak 2009. godine, ovu temu nekako od početka kao da prati svojevrsna zavera ćutanja. Zapravo, fascinantna je i pomalo jezovita „zaglušujuća tišina“ koja okružuje predlog pokrajinskog statuta, a koja je obrnuto proporcionalna njegovom objektivnom značaju i njegovim potencijalnim posledicama.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << />
Srpski mediji i stranke se relativno detaljno bave Euleksom, naširoko se piše o platama direktora javnih preduzeća i kontroverzama koje prate najnoviju raspodelu ambasadorskih mesta. Ali o papiru koji po mnogim naznakama razbija državu Srbiju, odnosno postavlja temelje za njenu (kon) federalizaciju gotovo ni reči.
Čak se i poslovično razgalamljeni Nenad Čanak prethodnih nedelja nekako ućutao, valjda da ne provocira i ne kvari stvar koja, trenutno, i bez njega odlično napreduje. Jedino nam je, za svaki slučaj, a i da ne bude da nam nije rečeno, za Srbiju zaduženi izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin ovih dana poručio kako će „glasanje o statutu Vojvodine biti pravi test demokratije i evropskog karaktera Srbije“ (Beta, 17. novembar 2008).
Neka vas zato ne zavara ova tišina. Ovo je samo zatišje pred buru koja tek što nije počela. Ne smisle li Boris Tadić i njegovi spin doktori u poslednjem trenutku neki hokus-pokus, vojvođanska politička košava oduvaće uskoro sve dežurne političke teme: i Euleks i ruski gas i stranačka čarkanja oko plena - i možda temeljno izmeniti pejzaž na srpskoj političkoj sceni.
Dugo sam se pitao kako je, svojevremeno, bilo moguće da ustav iz 1974. kojim je SFRJ faktički konfederalizovana i postavljeni temelji njenog budućeg raspada (što, naravno, ne amnestira od odgovornosti potonje izvršioce i neposredne aktere ove smrtne presude), dakle, kako to da jedan tako rđav, destruktivan i antidržavni akt bude usvojen gotovo bez otpora. Sa časnim izuzetkom grupe nastavnika na beogradskom Pravnom fakultetu, na čelu sa profesorom Mihailom Rurićem, tadašnji ustav, odnosno prethodeći mu amandmani, usvojeni su praktično bez reči protesta, u nazdravičarskoj atmosferi, uz salve aplauza „novoj fazi razvoja naše socijalističke samoupravne zajednice“.
A onome ko je hteo da vidi, sve je već tada bilo jasno. I da se država konfederalizuje i da „treba biti načisto da je Jugoslavija već danas gotovo samo geografski pojam“, te da se „na njenim razvalinama, i to pod maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti... danas uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih, čak međusobno suprotstavljenih nacionalnih država“. No, malo ih je videlo - a još manje imalo hrabrosti da to što su videli jasno i javno kaže.
Valja se podsetiti tog vremena i tih ljudi i njihovih diskusija objavljenih u - zabranjenim - Analima Pravnog fakulteta u Beogradu (broj 3/1971) ne samo iz poštovanja prema njihovoj pameti i hrabrosti, već i zbog uznemiravajuće analogije između ove dve priče. „Smišljene smutnje“ glasi i tada i sada podjednako aktuelni naslov čuvenog teksta profesora Rurića, iz kojeg potiču prethodni citati, a već i sam naslov priloga Andrije Gamsa: „Istorijski - promašaj, naučno - zbrka“ rečito dijagnostifikuje o čemu se radi. Predložene amandmane su oštro kritikovali i Stevan Vračar i Kosta Čavoški. A za našu temu možda najaktuelnije zvuče reči Pavla Nikoliža („Ovim amandmanima se narušava suverenost Republike Srbije kao države, kao i njena ravnopravnost sa drugim republikama“).
Ali vladajuća ideološka i politička matrica je tada govorila da su dve pokrajine u njenom sastavu zapravo „bogatstvo Srbije“ i njena „komparativna prednost“ u odnosu na druge republike, pri čemu ostaje večno pitanje kako to da se niko nije setio da, recimo, na sličan način „obogati“ Hrvatsku, Bosnu ili Makedoniju!? A bojazan da predloženim prenosom nadležnosti na republike i pokrajine država ostaje bez sadržaja i smisla otklanjana je stupidnom (Bakarićevom) dosetkom o tome kako će ubuduće „federacija da federira“ interese republika i pokrajina.
Piše: Đorđe Vukadinović, glavni urednik Nove srpske političke misli
Sutra: Crnogorizacija Vojvodine
