Izvor: Blic, 30.Apr.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I BiH mora uvesti evropske norme
SARAJEVO - Zasad nema zvanične potvrde kad bi BiH mogla potpisati sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. U pitanju su sedmice, što predstavnicima vlasti u BiH daje mogućnost da se dodatno pripreme za sprovođenje sporazuma, kaže u intervjuu „EuroBlicu" šef delegacije Evropske komisije u BiH Dimitris Kurkulas.
Kurkulas ocenjuje da je usvajanje Zakona o reformi policije otvorilo put koji vodi ka potpisivanju sporazuma, ali naglašava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da Evropska komisija, zajedno sa zemljama članicama, treba da proceni ispunjavanje političkih uslova.
„U svakom slučaju, učinićemo sve da sporazum bude potpisan što je pre moguće, ali ne možemo mi biti okrivljeni za bilo kakvo odlaganje, jer čekamo više od godinu dana. Osim toga, imamo svoje političke procedure koje moramo da poštujemo", naglašava Kurkulas.
Istovremeno, on upozorava da će od „doslednosti i brzine sprovođenja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zavisiti kojim tempom će se BiH kretati dalje ka evropskom putu".
- Deo sporazuma se odnosi na trgovinska pitanja, ali sadrži i pitanja koja se tiču institucionalnog razvoja BiH. Znači, cilj tog dijaloga je da omogući BiH i njenim vlastima da uvedu evropske norme u zemlju. Nadam se da će vlasti BiH ovom dijalogu pristupiti sa jasnim ciljevima, bez onoga što se događalo u prošlosti i što je odložilovrlo važne reforme. Iz dva razloga je važno da vaša zemlja, kad potpiše sporazum, pokaže sposobnost i sprovede ga na pravi način. Što to brže uradi, pre će osetiti korist, a time će položiti i jedan jako važan test za dalje pridruživanje EU.
Objektivno, kad bi se moglo očekivati da BiH dobla status kandidata i šta su njene dodatne obaveze na putu ka punopravnom članstvu u EU?
ije - Pun pristup - što je naš zajednički cilj - jeste sasvim realna i ne tako daleka perspektiva, kojoj mora prethoditi besprekorno sprovođenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Znači, morate svoju kuću dovesti u red, tako da nisu potrebne četiri godine da bi se uvela jedna reforma.
Da li to pospremanje kuće podrazumeva i reformu Javnog RTV sistema i javne uprave?
- Reforme koje BiH mora usvojiti da bi mogla ući u EU mnogo su brojnije i mnogo važnije nego što je to reforma Javnog radio-televizijskog sistema. Radi se o zahtevnim reformama, koje su bitne za stvaranje stabilnosti, odgovarajućeg okruženja, za dobrobit vaših građana. Dakle, pravila su jasna! I druge zemlje u jugoistočnoj Evropi su uspele da ispune sve uslove i ne vidim razloga zašto to ne bi mogla i BiH.
Ne pominjete reformu Ustava BiH. Da li je ta reforma nešto što se podrazumeva?
- Da, u meri u kojoj Ustav treba da bude kompatibilan sa principima EU. Koliko ja vidim, u ovoj zemlji svi razumeju da postoji potreba za reformom Ustava. Međutim, to je vrlo kompleksno pitanje za koje treba više vremena, ali i odgovarajuća atmosfera. Ukoliko se političari u BiH skoncentrišu na sprovođenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, oko čega se, navodno, svi slažu - to bi moglo proizvesti vrlo pozitivnu atmosferu, a nešto kasnije i mogućnost otvaranja dijaloga i o reformi Ustava. Naravno, bili bismo svi srećni da je ova reforma i za nas, ali to je veoma teško postići.
Nakon potpisivanja sporazuma, šanse BiH za korišćenje pretpristupnih fondova su znatno veće. Može li se već govoriti o kojim iznosima je reč?
- Suma od 62 miliona evra, koje BiH danas dobija, porašće na više od 100 miliona evra godišnje. Došlo je vreme da BiH preuzme u svoje ruke upravljanje tim fondovima i što se to pre desi, to će biti bolje. Iz budžeta EU BiH je do sada dobila 2,5 milijardi evra, ali je tim novcem upravljala Evropska komisija u BiH.
Može li BiH, ovakva kakva je, stići do kraja evropskog puta?
- Postoji potreba za nekim strukturalnim promenama, jer sadašnja struktura zemlje nije ni održiva ni efikasna. Osim toga, EU je odredila neke rokove koji se moraju poštovati, počev od strukture Ustava, do punog poštovanja ljudskih prava, kako bi vaša zemlja bila u stanju da poštuje i sprovodi politiku EU. Ali, mi nemamo stvoren model koji ćemo uvesti u BiH. U zemljama članicama imamo različite strukture ustava i to je, naravno, ključno pitanje, o kojem odluku moraju doneti građani i političari u ovoj zemlji.
Mediji spekulišu da bi mapa puta za liberalizaciju viznog režima za zemlje zapadnog Balkana mogla biti usvojena u maju?
- Nemam informaciju o najavi dijaloga i neću da stvaram lažne nade. Naš komesar, zadužen za ova pitanja, uputio je pismo vlastima u BiH. Kad dobije odgovor, onda ćemo raspravljati o mogućem datumu za početak dijaloga.
Srbiji i BiH vrata otvorena tek kad ispune sve uslove
Dimitris Kurkulas ne prihvata informacije „da Brisel odlaže potpisivanje sporazuma sa Sarajevom zato što čeka održavanje izbora u Srbiji, kako bi istovremeno mogao potpisati sporazum i sa Beogradom", i smatra ih spekulacijom.
„Evropska unija svaku zemlju tretira prema njenim zaslugama. Članstvo je ponuđeno svim zemljama zapadnog Balkana, ali vrata će biti otvorena samo za one koji ispune sve uslove", kaže Kurkulas, naglašavajući da ne postoji nikakva veza između potpisivanja sporazuma sa BiH i Srbijom.
