Izvor: Danas, 05.Jun.2015, 09:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Amerika i Albanija
Srbija kao da je u poslednjih nekoliko meseci smogla snage da se počne oslobađati patološke veze s Rusijom. Zaštitnice, stvarne ili izmišljene, najgorih osobina našeg društva i politike. Taj proces zasad je površan. Srbija u svakom trenutku može ponovo prepustiti budućnosti u koju će je povesti službe, karteli, nacionalni gurui, hodajući sveci.
Ali su kontrasti unutrašnje i spoljne politike sve jasniji. Pokušaje uspostavljanja nove regionalne saradnje ne prate ubedljive >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << reforme, koje su predmet pregovora sa EU. Evropska integracija pre je unutrašnja nego spoljna politika, koja je samo njena ljuštura. Prepreke reformama nisu samo društvene, koje ih čine sporim i nepopularnim. One su i personalizovane, definisane kompetencijama i dometom uticaja u trodelnoj podeli vlasti.
U ključnim oblastima državnog intervencionizma, zdravstvu, prosveti, vladavini prava, državnoj upravi, izgubljena je dragocena godina. Ključni problem su, ponovo, finansije, koje ne dopuštaju da se, suprotno dominantnom diskursu, poveća broj zaposlenih u svim navedenim sektorima, očigledno preopterećenim, uključujući državnu upravu. Snažni su i kontrasti između angažovanja zaposlenih u svim realnim sektorima, privatnim ili javnim, i broja nezaposlenih. Poslovnih sposobnosti nezaposlenih i potrebe za radnim mestima. Broja zaposlenih u proizvodnji ekonomske supstance i socijalnog parazitizma koji smo preuzeli iz Titovog režima, zajedno s hiljadama vojnih i sličnih penzionera i stradalnika s područja čitave bivše Jugoslavije. Radni dan i opterećenja duži su i veći u Srbiji nego u Nemačkoj, dok milioni istovremeno ne rade ništa.
Kako se ne bi izgubila i naredna godina, rekonstrukcija vlade i javna rasprava o novom ustavnom dokumentu logične su podrške reformskom iskoraku. Taj iskorak ne mora da bude bolan, ali su hitne nove investicije i preraspodele budžeta. Štrajkovi advokature i prosvete podsetili su na prioritete opšteg javnog interesa. Nisu, međutim, usledili odgovori kojim bi ministri i ministarstva potvrdili svoje uverljivo razumevanje i sistemskih i intimnih ljudskih potreba. Najvažnije odluke koje će Srbiju približiti EU, ali i realizaciji opšteg javnog interesa, upravo spadaju u oblasti vladavine prava, bezbednosti i brige o deci. Društveni prioriteti koji definišu opšti javni interes nisu bulažnjenje o Kosovu, pokolji suseda i manjina, niti ulazak u Rusku Federaciju. Oni su jednostavni i logični: životni uslovi i budućnost ekonomije, demografska struktura i depopulacija, kriminal i korupcija.
Posete premijera Albaniji i SAD samo naizgled su bizarne u svojoj konsekutivnosti. SAD i NATO su krovni okvir i naše i regionalne bezbednosti, i izgradnje vladavine prava. Srbija je zajedno sa EU izložena pretnjama poput pritisaka na evropske istočne granice, imigrantske krize i uticaja političkog islama. Srbija se suočava i sa unutrašnjim pretnjama poput mentaliteta, korupcije i kriminala. EU svoju "meku" moć u odnosu na izazove bezbednosti i demokratiji može ojačati, uz američko, ali i ovdašnje regionalno partnerstvo, samo proširenjem, tamo gde je moguće, i definisanjem odlučnije zajedničke spoljne politike.
