Izvor: Politika, 30.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Agencija i Savet
Strategija i organi za borbu protiv korupcije Od cele Nacionalne strategije, pisane krajem 2004, a usvojene decembra 2005. u Skupštini Srbije, i danas, gotovo godinu dana posle, pažnju javnosti najviše privlače njene uvodne i završne odredbe. Tu se, između ostalog, vlada obavezuje da donese Akcioni plan za sprovođenje Strategije i obezbedi sredstva za sprovođenje Strategije i Akcionog plana, a svi državni organi da neposredno sarađuju na razradi ovih dokumenata. Predviđa se i uspostavljanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samostalnog i nezavisnog tela koje bi nadziralo sprovođenje Strategije i Akcionog plana, primenjivalo propise o rešavanju sukoba interesa za funkcionere, kontrolisalo primenu akata o finansiranju političkih stranaka i izbornih kampanja i nadziralo rad drugih organa zaduženih za borbu protiv korupcije.
Strategija treba da bude izraz opšte saglasnosti o tome u kojem pravcu će ići borba protiv korupcije u narednim godinama, bez obzira na to koje će političke stranke biti na vlasti u raznim periodima njenog sprovođenja.
Jedno od bitnijih pitanja svakog pa i ovog planskog dokumenta jeste kako će biti primenjivan, i kako će se postići da svi organi obave ono na šta su tim planom obavezani. Drugo važno pitanje jeste da li se ide na stvaranje jednog tela koje će u svojim rukama imati sva ovlašćenja (od kreiranja antikorupcijske politike i primene preventivnih mera do otkrivanja slučajeva korupcije, njihovog gonjenja i kažnjavanja), ili će se formirati organ koji će upotpuniti praznine među postojećim institucijama.
Odgovor na prvo pitanje treba da donese zakon na osnovu kojeg će nezavisno telo (u opticaju je naziv "Agencija za borbu protiv korupcije") biti obrazovano. Odgovor na drugo pitanje je uglavnom dat u samom tekstu Strategije – Agencija neće preuzeti poslove za koje su danas zaduženi policija, tužilaštvo i sudovi.
Neminovno je da se primena Strategije stavlja u kontekst postojećeg stanja i institucija koje sada delimično obavljaju poslove koje bi trebalo da radi buduće nezavisno telo. Zbog toga ne čudi što su se povodom Predloga zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (i nekoliko meseci pre njegovog usvajanja na sednici vlade) prvo javno oglasili Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa i Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije. Dok Savet smatra da zakon ne treba donositi, tj. da novo telo ne treba uspostavljati, nego samom Savetu dati veća ovlašćenja, Odbor u svom stavu argumentuje potrebu za organizovanjem javne rasprave o nacrtu i ukazuje na njegove nedostatke. Na ova saopštenja nadovezuju se i izjave ministra pravde i još nekih funkcionera, prema kojima će uspostavljanjem Agencije Savet i Odbor biti ukinuti.
U vezi s tim, formalno, stvari stoje ovako: budući da će novo telo – Agencija biti nadležno praktično za sve poslove koje trenutno obavlja Odbor, njegovo ukidanje se čini logičnim. S druge strane, Savet je radno telo koje je osnovala vlada i njegovi zadaci i trajanje zavise od odluka vlade, tako da formiranje Agencije kao nezavisnog državnog organa nije u neposrednoj vezi s pitanjem opstanka Saveta. Inače, Savet već duže vreme funkcioniše više kao kontrolno nego kao savetodavno telo, čije nalaze i konstatacije vlada ignoriše ili odbacuje, pa nije čudo da se i namera uspostavljanja novog tela tumači kao želja da se postojeći kritičar ućutka.
Status Agencije: Zbog iskustava s drugim institucijama, mora se voditi računa o tome da zakon koji uređuje osnivanje i rad Agencije bude odgovarajuća brana od raznih "udaraca sa strane". Treba imati u vidu da je u Srbiji teško uspostaviti nezavisnu instituciju. Naravno, da bi poslanici, stručnjaci i najšira javnost podržali osnivanje novog budžetskog korisnika, trebalo bi da postoji jasna vizija o tome kako će novo telo obavljati poslove bolje od postojećih.
Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije predviđa potpuno novo rešenje u vezi s načinom upravljanja ovom institucijom. U većem delu, njome će rukovoditi direktor. S druge strane, određene odluke, a pre svega izbor samog direktora, bile bi u nadležnosti upravnog odbora Agencije sastavljenog od sedam članova koje predlažu institucije iz raznih sektora, a bira ih Narodna skupština.
Raznovrsnost predlagača ne mora sama po sebi da bude dovoljna garancija za nezavisnost, ali svakako predstavlja korak u tom pravcu. Pitanje je, međutim, da li se na predloženi način obezbeđuje stručnost, budući da su uslovi za izbor i ostanak na funkciji prilično uopšteni (određeni profil obrazovanja, ugled, neosuđivanost, nepartijnost). Sasvim sigurno je, međutim, da bi Agencija trebalo da bude znatno razgranatiji državni organ od npr. postojećeg Odbora za rešavanje o sukobu interesa, što će joj posredno omogućiti i veću moć.
Programski direktor organizacije Transparentnost – Srbija
(Sutra: Sukob interesa)
Nemanja Nenadić
[objavljeno: 30.10.2006.]
