Izvor: Vesti-online.com, 18.Nov.2013, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hvatam se za pištolj...

U dvotomnom delu "Hitler", britanski istoričar, Ian Keršou, beleži kako je jedmom prilikom Hitlerov ministar Vermahta, Herman Gering rekao da se, kada god čuje reč "demokratija" hvata za pištolj.

Dejan Lukić  

Potpisujem. Danas bi i Volter zakukao: o jadna demokratijo, koliko se despotizma čini u tvoje ime!

U vreme kada je Aleksandar Belić, pre skoro stotinu godina, mogao da u njegovu "Antologiju srpske poezije" unese i stih "Ja demokrat nikad >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << nisam bio/Premda sam nekad i sam drž'o da sam/Al' sad tek smem priznati šta sam/I reći što sam i od sebe krio..."; i kada je masnim slovima podvukao Ćurćinovu pesmu u kojoj pesnik kaže da strepi od demokratije - "od tog divljačkog puka", Herma Gering je bio u pelenama.

Vinston Čerčil je tvrdio da je demokratija najmanje zlo od svih drugih loših društvenih sistema; rekao bi on nešto još i gore da nije bio u zemlji Magna Karte, opkoljen lažnim sjajem nadirućeg liberalizma ("U svakom liberalu čuči čarobno zlo despotizma").

Dole demokratija!

Ako je univerzalno načelo, još od pre Platona, da se svaki čin u životu ljudi, naroda i država meri rezultatom, saldo demokratije deluje prilično mizerno.

U zemlji prve Povelje o ljudskim pravima i demokratiji (Magna Karta Libertata) sa čijeg nam minareta od sabaha do akšama, okujišu o religiji demokratije, naci-fašistička Odbrambena Liga dobija sve veće pristalice (belih ) Britanaca. Sa razlogom. I zato joj prošle sedmice londonski "Sandej tajms" poklanja četiri pune stranice.

U Mančesteru, Birmingemu, Lutonu... celi kvartovi žive njihov odvojeni život etničkih običaja i šerijatskih zakona. U poslednjih godinu dana u birmingemskoj bolnici Hartland, 66.000 devojaka je obrezano po Muhamedovim propisima; u delovima Mančestera bela noga - čak ni policijska retko zađe "u tuđu zemlju". Etničko čišćenje do kosti. Multikultura do karikature. Demokratija do groteske...

Dole demokratija!

A sada mi još malo pričajte o demo(n)kratiji koja je, prva u istoriji čovečanstva, bacila atomsku bombu na glave civila (Hirošima, Nagasaki); pokrenula tri tuceta spoljnih vojnih intervencija u poslednjih šezdest godina; bombardovala Beograd (1999) nakon što su ga bombardovali nacisti (1941); razorila Irak, uništila Avganistan, obezglavila Egipat, unesrećila Libiju, u crno zavila Latinsku Ameriku...

I pričajte mi malo o Vašingtonu gde je rasna segregacija tolika da šetate od Kapitola do Bele kuće i Linkolnovog spomenika, a da jedva sretnete crno lice u gradu u kome su većina crnci.

Pričajte mi malo o Njujorku gde je Menhetn strogo beo i jevrejski, Harlem strogo crn i sirotinjski... Rasna segregacija na američkom Severu je danas veća i gora nego pre 60 godina na crnom Jugu. Beli i crni odvojeni - neformalno, ali efektivno - svakom svoja crkva, svakom svoja škola, svakom svoj kvart...

I pričajete mi malo - jer me to najviše boli - o tekućoj mimikriji demokratije u mojoj Srbiji koja, uprkos volji demokratske većine, priča Putinu svoju lažnu priču dok joj u grudima bije evro-atlantsko srce i dok iza leđa Vladimiru podapinje nogu Južnom toku. Pa makar u korist vlastite štete.

Pričajte mi još malo o podaničkoj, poniznoj i samoponištavajućoj demokratiji koja se upiški na pomen "demokratije" koja je jedina, pored Hitlerovih nacista, u jednom veku bombardovala jednu evropsku prestonicu - Beograd.

I nemojte mi više pričati o demokratiji - hvatam se za pištolj.

Nastavak na Vesti-online.com...