Izvor: Politika, 20.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hvalite decu, ali umereno
Komplimenti i neumerena podsticanja mogu da štete vašoj deci, kažu američki stručnjaci. Oni tvrde da suviše česte pohvale stvaraju decu okrenutu samo sebi, koja će da izrastu u sebičnjake i koja će patiti zbog neuspešnih veza, nedostatka emotivne topline, koja će nasilno da reaguju na kritike, biti neverna i nesposobna za empatiju.
Grupa američkih psihologa sa univerziteta u San Dijegu poduhvatila se obimnog posla da uz pomoć upitnika za procenu narcisoidnosti ispita više od 16.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << školske dece. Ovaj upitnik traži od ispitanika da ocene tvrdnje poput "mislim da sam poseban" ili "svetu bi bilo bolje kada bih ja vladala" i pokazao je da je broj narcisoidnih učenika danas, u odnosu na 1982. godinu s kojom je poređen, veći za trideset odsto. Deca su danas više usredsređena na sebe nego ranije generacije, a za to je kriv pokret jačanja samopouzdanja, za koji su se poslednjih dvadesetak godina zauzimali roditelji i učitelji.
Profesor ovog univerziteta Jean Twenge, autor knjige "Ja generacija: zašto su mladi Amerikanci samouvereniji, prodorniji – i jadniji nego ikad pre", tvrdi kako je došlo vreme da prestanemo deci da govorimo da su posebna i da mogu da rade ili da postanu šta god požele. Umesto toga, imamo obavezu da im pomognemo da postave realnije ciljeve u životu.
Ipak, posledice suprotnog ekstremnog ponašanja – premalo pohvala, pokazivanja poštovanja i podsticaja mogu da budu podjednako štetne, ako ne i štetnije. Istraživanje na ovu temu pokazalo je da su ljudi s niskim nivoom samopoštovanja skloniji destruktivnom ponašanju, posebno bolestima zavisnosti, nasilju i kriminalu. Deca bez samopoštovanja neće imati ni samopouzdanja neophodnog za uspeh u životu, tvrde autori jedne druge studije. Ona će biti stidljiva i plašljiva, jer misle da nisu dovoljno dobra za preživljavanje u ovom svetu, ili će, kao drugu krajnost, iskazati sebičnost i arogantnost pošto njima žele da prikriju svoj strah.
U Hongkongu je objavljena studija koja se bavi upravo ovim problemom vaspitanja dece i u njoj je iznet podatak da je čak trideset odsto dece između osam i jedanaest godina bilo povređeno i uznemireno zbog negativnih kritika roditelja, a time i na najboljem putu da postanu nezadovoljni, agresivni i destruktivni ljudi.
Šta, dakle, preostaje roditeljima? Kao i uvek, ono što je najteže, da pronađu pravu meru i za pohvalu i za kritiku. Kada ih hvalite, hvalite ih kvalitetno, ne neprekidno. Težak zadatak roditelja sastoji se u tome da reše jednačinu sa mnogo nepoznatih kako bi deci pomogli da najpre otkriju, a zatim i prihvate svoje granice kako bi pronašli i način za razvijanje i postavljanje realnih ciljeve. Samopoštovanje jeste dobro, ali ako je podstaknuto u pogrešnom smeru može da bude štetno. Ključno je da naučite dete da bude dobronamerno i da posmatra svet iz svih perspektiva. To je istovremeno i najbolji način da izbegnete problem koji se javlja kada postoji mnogo praznog samopoštovanja, narcisoidnosti i nesposobnosti saosećanja sa drugim ljudima.
Svako dete ima svoje talente i mogućnosti koje treba podsticati, ali malo njih će postati slavno zbog toga. To nije razlog da bude i nesrećno, ili da se razboli od bolesti zavisnosti, ali, roditelji u tome moraju da pomognu svojoj deci. Naučite ih da većina ljudi nije slavna a da uprkos tome žive srećni i zadovoljni, zato što su pred sebe postavili realne ciljeve i zato što su mogli da ih ostvare. A mnogi ni te realne ciljeve ne mogu da dosegnu bez pomoći, pohvale i podrške roditelja.
[objavljeno: ]
