Izvor: RTS, 28.Mar.2017, 16:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hvalimo se nacionalnom, a spremamo internacionalnu kuhinju
Gotovo da nema srpskog restorana koji na meniju nema neko internacionalno jelo za čiju pripremu su potrebni sastojci iz uvoza. U te menije mnogo je teže uvrstiti domaća jela sa kajmakom, sirom ili suhomesnatim proizvodima iz neposrednog okruženja, koje stranci prepoznaju kao našu domaću hranu. Kako to promeniti, bila je jedna od tema Festivala gastronomije i vina na Kopaoniku.
Na petom Vinterfestu, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << festivalu vina i gastronomije na Kopaoniku predstavilo se oko pedeset izlagača. Dominirala su poljoprivredna gazdinstva iz Vojvođanske ravnice i porodične firme koje se bave proizvodnjom hrane i ugostiteljstvom. Osim što su predstavili svoje programe ukazali su na probleme koji im ugrožavaju egzistenciju, a zbog kojih su ponekada prinuđeni da posluju u sivoj zoni.
Po specijalitetima iz jelovnika u restoranima, teško možemo da zaključimo u kom se delu sveta nalazimo. Zašto je to tako, kada se na Balkanu hvalimo najboljom gastronomskom ponudom, da li bežimo od domaće hrane ili ugostitelji biraju lakši put zbog komplikovane regulative?
Od proizvodnje hrane i domaćih specijaliteta moglo bi jako lepo da se živi, da ne postoje problemi u plasmanu robe. Zbog neusklađenih propisa sa Evropskom Unijom, ugostitelji su prinuđeni da umesto od domaćih proizvođača, namirnice kupuju u velikim trgovinskim lancima, sa siromašnim asortimanom proizvoda za pripremanje lokalnih specijaliteta, koji su najtraženiji.
"Oni koji dođu da probaju nešto domaće, dobiju ponudu roštilj, pice ili nešto slično. Nekako smo svi postali internacionalizovani. Sa druge strane ono što je apsurdno imate veliki broj proizvođača domaćih proizvoda, imate i određeni broj brendova", kaže Jadranka Beljan Balaban, pokret "Ukusi Vojvodine".
Dobre primere imamo u okruženju u Hrvatskoj i Sloveniji. U Mađarskoj je porodičnim firmama dozvoljeno da godišnje proizvedu 2.600 kilograma prerađevina od mesa i domaćih proizvoda. Da prodaju u zoni od 40 kilometara od gazdinstva i u Budimpešti, a da za to plate adekvatnu porezu.
"Na žalost danas je mnogo jednostavnije u lancima hipermarketa pokupovati namirnice poput vasabi sosa, algi, nego morke koje je nekada bilo mnogo u Vojvodini ili Bušu goveda autohtona. Danas je situacija u Srbiji takva da nije potpuno jasno, jer nisu propisi usklađeni između veterinarskih inspekcija, sanitarnih, Ministarstva poljoprivrede, finansija kako u stvari mora da nastupi mladi poljoprivredni proizvođač. A za nas ugostitelje je taj koji će proizvesti proizvod koji je potpuno lokalni i koji je sigurno autohtoni", kaže Aleksandar Samardžija, vlasnik salaša.
Vinari su u mnogo boljoj poziciji zbog regulativa propisanih novim zakonom. Zna se koja su vina vrhunska, sa zaštićenim poreklom, a koja stona.
"Ne treba zaboraviti da smo promociju vina započeli pre 15 godina. A ono što sada želimo, to isto i da uradimo sa hranom", kaže Nataša Budisavljević, udruženje "Interfest".
Proizvođači i ugostitelji će morati da se izbore sa mesto u mozaiku kampanje "52 ukusa Srbije" koju vodi Turistučka Organizacija, ali jedino udruženi, kako bi imali dovoljno snage da se izbore za delotvorniji sistem.
rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707
.jpg)
