Izvor: Blic, 15.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Huškao nas je jedne na druge
Huškao nas je jedne na druge
Majke već godinama zavijene u tugu i crno najpozvanije su da kažu gde i kako bi trebalo da bude sahranjen Milošević. Majke koje su ostale bez sinova, bez svoje dece koja su odvođena u rat u vreme Miloševićevog režima. Da je Milošević tako dobar kao što je sebe predstavljao i kako ga i sada, nažalost, deo naroda vidi, ne bi ni onda, a ni danas nijedna majka zaplakala - kaže za 'Blic' Ivica Lazović (52), junak i žrtva kotramitinga 1996. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine.
Te godine u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu Lazovića je metkom u glavu pogodio kontramitingaš, člana SPS-a iz okoline Novog Sada. Slika Ivice koji beživotno leži u lokvi krvi sa kesom punom čvaraka bila je jedan u nizu očiglednih dokaza zlodela koja je Miloševićeva vlast činila prema svom narodu.
Ivica Lazović danas živi sa trajnim oštećenjem - oduzetom levom rukom i jedva pokretnom nogom. Oko 8.000 dinara prima svakog meseca jer je nesposoban da radi.
Ipak kaže: 'Srećan sam što su moja supruga i deca ostali sa mnom. U miru sam sa poštenim ljudima i sa Bogom, a još uvek, kao i onda, neprijatelj sa zlobom, bitangama i lopovima. Mirno spavam.'
On je u sporu sa državom zbog ranjavanja već devet dugih godina. Pravde još uvek nema. Ističe da mu je jedino žao što ne može da radi. Na šta prvo pomisli kada se vrati u vreme režima Miloševića?
- Setim se njegove priče, od Gazimestana do vojske koja je stigla na Kosovo, a on prvi vikao 'Pobeda, pobeda'. Tog apsurda koji je trajao godinama... Taj period za mene je mračan bio, da mračniji ne može biti. Otimanje, Srbija meka za velike i male lopove. Njegovo vreme bilo je - zavadi da što više zavadiš, mržnja na mržnju, zloba na zlobu, licemerje... - u dahu navodi Ivica kao da u trenutku proživljava godine počev od ratova do čekanja u redu za mleko... I dodaje:
- Setim se kako su pod njegovom vlašću druga deca ginula i odvođena na ratište! A njegov sin Marko?! Majke mrtvih i bez sopstvenog života, dok je Markova majka pričala kako je njen sin zaradio te ogromne pare koje je trošio vukući gajbe i fizikališući po Beogradu... - nije zaboravio teško povređeni Ivica.
'A inflacija!? Kada smo primali bezvredne pare...'
- Naš narod posle svega ne bi smeo da bude kratkog pamćenja! Ne bi smeo da zaboravi kako smo gladovali, sakrivali se pred bombama, kako nas je huškao jedne na druge - zaključuje Ivica.
Ivica se ni danas ne kaje što je bio opozicionar u vreme Miloševićevog režima.
- Neka moja žrtva bude doprinos tome da Srbi prevaziđu razlike. Da krenemo u budućnost. Da se nijedan vladar koji dođe ne raskalaši kao Milošević, već, kako kaže ona narodna - ko ima mnogo vlasti, treba i da se plaši. Ja kažem da se plaši naroda, a da njihova deca ne rade zulume kao Marko - kaže Ivica. Ž. J.
.jpg)
