Izvor: Politika, 05.Jun.2014, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Humor bez vulgarnosti – i to se može
Inteligentno napisana i režirana komedija, savremena, dinamična i sveža
Španski bioskopski hit „Velika španska familija”, koji se upravo prikazuje i kod nas, pravi je primer kako se može pomiriti mejnstrim sa art-filmom. Naravno, ako se zna, a španski scenarista i reditelj Danijel Sančez Arevalo je to i znao i umeo da učini.
Njegov film je inteligentno napisana i režirana komedija, savremena, dinamična i sveža. S jedne strane ima sve elemente filma sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << takozvanim tržišnim potencijalom, a sa druge i dovoljno umetničkih kvaliteta i težine s kojima se mogu zadovoljiti i najstroži filmski kritičari i onaj deo bioskopske publike kojem „popkorn” vrsta filma nije među omiljenima.
Arevalovljevo ostvarenje „Velika španska familija” je duhovit i pomalo tužan film i što je najvažnije – human, i u emocijama neodoljiv. Sa humorom bez prizemnosti, bez psovki, bez vulgarnosti. Odličan dokaz da se i tako može zasmejati publika, i dobar primer našim filmskim autorima željnim brze i lake zarade na domaćim bioskopskim blagajnama.
Arevalovljev humor proizilazi iz dobro napisanih dijaloga, situacija i odnosa među likovima. Sasvim je moguće i iz urođenog šarma ovog španskog autora, a u svakom slučaju i iz osnovne, polazišne ideje.
Jer, ovo je film o venčanju na dan održavanja ključne utakmice na Mundijalu 2010, između Španije i Holandije. I dok španska nacija prolazi kroz kolektivnu katarzu, jedna ponovo ujedinjena španska porodica, čiji se članovi međusobno bezrezervno vole, mora da se pozabavi svojim unutrašnjim pitanjima, sa dugim prećutkivanjem nekih istina (kako se ne bi povredio onaj drugi) i sa otkrivanjem jedne važne porodične tajne...
Tu početnu ideju Arevalo smešta u dodatni, poseban i po celinu filma funkcionalan i opravdan okvir. Priredivši ujedno omaž filmskom klasiku Stenlija Donena „Sedam nevesta za sedmoricu braće”, koji mu je očigledno poslužio i kao inspiracija, Danijel Sančez Arevalo svoju filmsku porodicu iz planinskih predela nadomak Madrida kroji takođe od sedam članova – od ostarelog oca slomljenog srca, njegovih pet sinova biblijskih imena (baš kao u Donelovom filmu) i muškobanjaste unučice – nudeći bogatstvo složenih i neobičnih ličnosti kakve su često izuzete iz komedija.
U španskom porodičnom haosu autor pokreće stvari oko braće: Adama, Benjamina, Kaleba, Danijela i Efraima, od visokih emocija do sirovog humora, uključujući u ovo muško društvo i uticaje prisutnih i odsutnih (značajnih) žena, sve one male, a bolne životne rane i zablude, puno nežnosti i ljubavi i naravno – fudbal.
Prelaze sa visokih emocija na širi plan komedije Arevalo čini sa lakoćom, dosledno održavajući ritam alegorijskog filma u kojem se nenametljivo, ali jasno skenira i špansko društvo u ovim smutnim vremenima.
I vizuelno je „Velika španska porodica” privlačan film. Sve je savršeno isplanirano, pastelne boje pulsiraju na španskom letnjem suncu kao što pulsiraju srca filmskih junaka, sveukupnoj estetici doprinosi scenografija Satura Idareta i kostimi Tatijane Hernandez.
Španski glumci, među kojima je puno poznatih lica, do kraja su ispunili kožu svojih likova u kojoj se sasvim ugodno osećaju...
Sve u svemu, film „Velika španska porodica” iz mnogo razloga vredi pogledati. Možda u njemu nećete pronaći ništa tako epohalno novo, ali ćete sasvim lepo u njemu i uz njega uživati.
Dubravka Lakić
objavljeno: 05/06/2014
