Izvor: RTS, 18.Feb.2014, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Humanost u jednoj kasi
Formiranje jedinstvenog fonda u koji bi se uplaćivao novac za lečenje dece - moglo bi da bude rešenje problema nenamenskog trošenja prikupljenih sredstava. Umesto mnogo malih fondova, što je bila dosadašnja praksa, novi skupštinski saziv mogao bi da donese zakon koji predviđa jednu kasu za uplaćivanje novca onima kojima je pomoć neophodna i hitna.
Akcije prikupljanja novca za lečenje dece često imaju pozitivan ishod. Problem se javlja kada se postavi pitanje nenamenskog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << trošenja sredstava. Rešenje tog problema moglo bi da bude formiranje jedinstvenog fonda, umesto mnogo malih, u koji bi se uplaćivao novac za sve kojima je pomoć neophodna.
Una, Tijana, Srna, Anita, Miljan, Bogdan samo su neka od dece za koju smo čuli kada su im životi zavisili od brzine prikupljanja novca za njihovo lečenje. Roditelji zavape, mediji alarmiraju javnost, i novac se najčešće prikupi. Ali, može li drugačije - umesto pojedinačnih, formiranje jednog fonda za sve?
"Tu se objektivno suočavamo sa problemom, da možda punjenje tog fonda, pošto je samo jedan jedini, bi bilo manje nego kada bi bilo više tih fondacija. S druge strane, nedostatak tih više takozvanih fondacija je objektivno smanjena kontrolna funkcija pa samim tim i transparentnosti", kaže Periša Simonović, državni sekretar Ministarstva zdravlja.
Ovo pitanje otvorilo se kada je u Fondu za lečenje Tijane Ognjanović ostalo novca koji bi mogao da pomogne drugoj deci. Još nikome nije prosleđen. Po Zakonu, tim novcem raspolažu roditelji, zbog čega su mnogi donatori negodovali. Kao da su se sukobili humanost i moral, a sve na štetu budućih sličnih akcija.
"Smatramo da tu stvar treba rešiti zakonom, čim se formira nova Narodna skupština posle izbora, ona će biti u mogućnosti da donese takav zakon", rekao je Momčilo Babić, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Zakon može da uredi tok i raspodelu prikupljenog novca, ali kako vratiti već poljuljano poverenje donatora? Ana Koeshal iz Fondacije "Ana i Vlade Divac" kaže da je zato transparentnost najbitnija stvar u humanitarnim akcijama.
"Kažemo na koji način je prikupljen novac, koliko je prikupljen i za šta novac planira de se utroši ili je već utrošen. Druga stvar koju uvek radimo je veb sajt na kojem imate informaciju, godišnji izveštaj, kako narativni tako i finanijski", dodaje Ana Koehasl.
Svako bi mogao da prati koliko je novca prikupljeno i za koju svrhu. Ali nova moralna dilema je da li je novac dobio onaj kome je najpotrebniji ili onaj kome smo ga mi namenili?
U obrenovačkom fondu "Solidarnost" pozdravljaju humanost, ali o tome ko će dobiti šansu za lečenje kod njih odlučuje komisija od opšteg poverenja.
"Četvoro članova su lekari različitih specijalnosti, sledeći je pravnik iz RFZO-a, predstavnik centra za socijalni rad i predstavnik iz reda građana. Prosto ovo su ljudi koji tu odluku svojim stručnim okom, hladno, i onako kako to struka nalaže poređaju te prioritete", kaže nenad Bjelica iz fonda "Solidarnost".
Dok se ne formira skupština i predloži zakon, pod uslovom da ga zaista bude, pomoć će se prikupljati kao i do sada. Sve opet zavisi od dobre volje ljudi. A i zakonu, ako se donese, sigurno će mnogi naći mane.
Periša Simonović, državni sekretar Ministarstva zdravlja, smatra da ne postoji najbolje rešenje ili jedinstveni recept za ovaj problem.
Najgore iskustvo je kada date novac, a niste sigurni da ste pomogli. To obeshrabruje da date ponovo. Bilo da je fond jedan ili ih je više, vaša SMS poruka je samo kap u moru. Važno je da znamo da je ta kap nekome makar malo pomogla, a ne da je isparila.
