Izvor: RTS, 09.Maj.2013, 22:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Humanost nije dovoljna
Za lečenje teško obolele dece i dece koja čekaju transplantaciju u Srbiji trenutno ne postoji bolje rešenje od humanitarnih akcija, ocenjuju sagovornici Oka. Potrebno je sistemsko rešenje, transplantacioni centar u Srbiji i povezivanje sa Eurotransplant organizacijom, slažu se gosti emisije.
Za mnoga zdravstvena stanja u Srbiji ne postoji bolji način da se pomogne osim da se ljudi organizuju u humanitarne akcije i potraže zdravstvenu pomoć u inostranstvu, kažu gosti emisije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Oko. Potrebno je sistemsko rešenje, promena zakona, bolja organizacija Republičkog fonda za zdravstevno osiguranje, transplantacioni centar u Srbiji i povezivanje sa Eurotransplant organizacijom, slažu se gosti emisije.
Dvanaestogodišnjoj Aniti Balaž možete pomoći tako što ćete uplati novac na dinarski račun ili poslati sms poruku.
BROJ DINARSKOG RAČUNA JE:
205-9011005017941-36
KOMERCIJALNA BANKA
SMS LINIJA ZA POMOĆ: 4818
Cena poruke je 50 dinara
Primer nemoći roditelja je slučaj dvanaestogodišnje Anite Balaž kojoj je jedina nada je operacija srca u Hjustonu.
U bolnici u Beču rečeno joj je da zbog pritiska u plućima oni ne mogu da joj pomognu a da su šanse da preživi svega jedan odsto. U Beču su joj i preporučili bolnicu u Hjustonu, u ovom trenutku jedino rešenje za njeno stanje. Anita kaže da joj je sada jako loše.
"Mnogo se umaram, glava me boli i vrti mi se u glavi. Retko kad idem u školu, samo kad mi je dobro", kaže Anita.
Za njenu majku reč Kseniju Balaž, Hjuston sve govori, tim pre što je cena transplantacije srca u toj bolnici oko milion dolara.
"Mi smo pokrenuli akcije u Šidu i Erdeviku. Njena bivša škola u Borci održala je Uskršnji bazar i snalazimo se, tako skupljamo novac. Mi smo pitali odmah kako može da se dođe do transplantacije i rečeno nam je da država ne finansira tu vrstu operacije i mi smo se oslonili na humane ljude", kaže Ksenija Balaž.
Nije reč samo o transplantaciji srca, u Srbiji se ne radi ni transplantacija jetre deci a gotovo da nema dana da se neko da traži pomoć, potseća novinarka RTS-a Ana Stamenković.
"Mi već dugo kroz kampanju za promociju zaveštanja organa pokušavamo da promenimo situaciju. Mislim da je država mogla da uradi nešto do sada. Mogli smo da napravimo ugovore sa stranim bolniciama, da šaljemo stručnjake na usavršavanje i da imamo ljude koji u Srbiji mogu da urade transplantaciju srca i na odraslima i na deci", kažnje Ana Stamenković.
Direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Momčilo Babić navodi da sada sedmoro, osmoro dece očekuje transplantaciju.
Prema njegovim rečima, ograničavajući faktor je novac, posebno ako se ima u vidu da se u Srbiji izdvaja svega 280 evra po stanovniku za zdravstvenu zaštitu. Zbog toga smatra Babić, neophodno je promeiti sistem i pre svega napraviti dobar transplantacioni centar.
"Trenutno finansijski plan predviđa nešto više od dva miliona evra za lečenje u inostranstvu, međutim direktor fonda smatra da bi sa desetak miliona evra mogli da napravimo dobar transplantacioni centar u zemlji.
Pre toga, kaže, moramo da promenimo zakon koji će omogućiti pretpostavljenu saglasnost odnosno saglasnost svih za uzimanje organa.
Jedno od rešenja, smatra Jelena Alavanja iz Udruženja dece bubrežnih bolesnika "Sve za osmeh" jeste da se krene s transplantacijama bubrega u većem broju jer su to operacije koje se već rade. Time bi se smanjio broj ljudi na dijalizi i uštedela znatna količina novca koja bi mogla da se preusmeri na transplantacije srca, ocenjuje Alavanja.
"Ako krene da se kod nas u skorije vreme radi transplantacija srca to ne rešava problem dece i pretpostavljam da to neće moći odmah da se reši. Ne mislim da je loša ideja uključenje u Eurotransplant, jer tako bi moglo da dođe do razmene i bržeg dolaska organa koji nama fale," kaže Alavanja.
Da bi došli na korak do Eurotransplatna, pre svega moraju da se objedine liste čekanja i da se reši problem osnivanja donor bolnice i nabavke vozila za transport organa, poručuje Alavanja.
Bojan Đurić iz LDP-a kaže da je ta stranka pokrenula inicijatu za sistemsko rešenje u vreme kamanje za prikupljanja novca za malu Tijanu Ognjanović jer je i tada objašnjava Đurić, postojala velika opasnostost da opadne interesovanje javnosti a da mi ostanemo bez sistemskog rešenja.
"Ako je problem 10 miliona evra naša obaveza je da taj novac nađemo a ima najmanje 50 pozicija u budžetu za 2013. godinu gde je moguće skinuti taj novac, samo što drugi političari izbegavaju da kažu od koga treba da uzmu novac da bi platili ovo lečenje", poručuje Đurić.
Đurić navodi da bi deo tog novca mogao da bude uzeto od subvencija za železnicu koje iznose 140 mliona evra.
Deca nemaju nikakvu odgovornost ili krivicu za situaciju u kojoj su se našli, kaže Đurić a zaboravili smo činjenicu da njihovi roditelji uredno godinama ili decenijama plaćaju zdravstveno osiguranje fondu ove zemlje.
"Čemu naš fond služi i da li građani vlasnici onoga u šta su ulagali godinama. Fond kao osiguravajući zavod mora da postoji upravo za ovakve situacije. Ne treba nama fond za nabavku andola i rutinske preglede, to bismo mogli i sami da platimo, za mene je apsolutno šokantna rečenica roditelja koji kažu da su se sami snašli", rekao je Đurić.
Đurić je podstetio i da je predsednik parlamenta pre nekoliko nedelja obećao da će hitno formirati radnu grupu ali da se to još nije desilo.
Direktor fonda objašnjava da nije moguće promeniti plan funkcionisanja fonda za 2013. Svako uzimanje s druge pozicije u tom planu je nemoguće bez rebalansa budžeta.
U Udruženja dece bubrežnih bolesnika kažu da su oni u jednom trenutku gotovo digli ruke od pomoći države. Da se ne bi dešavalo da novac skupe samo oni koji su snalažljivi kažu došli su na ideju da ako država ne može da pomogne deci da to treba reći i da onda roditelji sami formiraju fondaciju i urade sve što mogu da bi spasili svoju decu.
