Izvor: Blic, 15.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Humanost na delu
Pre nekoliko dana dodeljene su u tradicionalne nagrade za najhumanije poduhvate u protekloj godini. Među mnogim hrabrim i neustrašivim ljudima koji su stavili svoj život na kocku kako bi spasili nepoznate nevoljnike, našla se i jedna devojka koja je učinila nesvakidašnju stvar. Honorar od 30.000 evra koji je dobila na takmičenju lepote u inostranstvu donirala je deci Kosova.
I tako su deca Kosova, u koje se inače zaklinjemo kad god je potrebno potegnuti neki od „jakih" političkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << argumenata, isto koliko i u budućnost na koju računamo, između ostalog, i sa tom „nevidljivom" populacijom, dobila priliku da prvi put vide more. Zahvaljujući jednoj vršnjakinji. Njenom vaspitanju, vrednosnom sistemu i gotovo iskorenjenom osećanju solidarnosti.
U proteklih nekoliko nedelja mediji su nas izveštavali o spektakularnim privatizacijama različitih preduzeća, kao i o sumama od kojih se običnom čoveku zavrti mozak u glavi. Po domaćim medijima neprekidno promiču liste različito klasifikovanih „moćnika", „uticajnih" ili bogatih ljudi, uspešnih preduzetnika i onih koji su namerni da se tom klubu uskoro priključe. Svi oni, nedvosmisleno uspešno posluju. Rukovođeni vladajućom logikom kapitala, u čijem je centru prevashodno ekonomski interes, pa tek potom i neka druga vrednost, deo svojih sredstava investiraju u ono što se danas odomaćilo pod zbirnim imenom „marketing". Ideja društvene i korporativne odgovornosti, prema kojoj bi najbogatiji morali na neki način da se revanširaju zajednici koja im je omogućila uspešno poslovanje, u Srbiji se probija teško. Sem ukoliko nije povezana sa dobiti koja se ostvaruje putem instrumentalizacije medija.
Činjenica da je decu Kosova odvela na more jedna anonimna devojka, a ne neka od moćnih domaćih kompanija, govori o nekoj vrsti njihovog simboličkog otpisivanja, sa kojom je ovdašnja javnost već pomirena. Kao što je nesvakidašnjost njenog čina najbolji pokazatelj vladajuće društvene klime, koja je, uprkos preporučenom „patriotizmu", obeležena hladnoćom i bezdušnošću.
