Izvor: RTS, 31.Okt.2011, 16:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Humanost meštana Lopatnice
Teški uslovi u kojima Miodrag Čorbić iz Lopatnice kod Kraljeva odgaja dvoje dece uskoro će postati prošlost: meštani su odlučili da im život učine lepšim. Temelji za njihov novi dom već su postavljeni.
Posle smrti supruge, pedesetogodišnji Miodrag Čorbić iz Lopatnice kod Kraljeva živi sa dvoje dece u jednoj sobi i bez kupatila.
Devetogodišnja Nevena i godinu dana stariji Nikola, svakog jutra pre svitanja počinju pripreme za školu. Skromni su i zadovoljni, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << onim što imaju, a i pešačenje do škole, kažu, nije naporno.
"Najteži nam je gubitak majke, jer dok je ona bila živa svi smo bili veseliji. Tata je dobar, brine o nama i sve nam čini. Jedni drugima pomažemo", kaže Nevena.
Nikola dodaje da im je svima teško, ali da će se on potruditi da uči najbolje što može, kako bi i sestra i on završili školu i olakšali život.
Kada isprati decu u školu, do koje ona pešače deset kilometara, Miodrag požuri kući da završi dnevne obaveze. Nije mu teško da, kako kaže, skuva ručak, opere i pospremi dom, ali najteže mu je što nemaju kupatilo, posebno zbog Nevene. Tokom leta, kupaju se napolju, a zimi greju vodu i kupaju se u kadi.
Humanost se ne meri novcem
U zaseoku Čorbića, visoko iznad reke Lopatnice, komšija gotovo da nema. Osim retkih koji žele da pomognu.
"Uzrast ove dece iziskuje drugačiji način življenja", kaže Damnjan koji je sa suprugom Gordanom odlučio da pomogne u skladu sa svojim mogućnostima. Ustupili su im deo svog imanja pokraj reke Lopatnice i u blizini škole, a meštani Lopatnice prionuli su na posao.
"Mesna zajednica Lopatnica je mala i ne mogu da obezbede novac, ali su svi voljni da rade i daju svoj doprinos da ova deca odrastaju u pristojnijim uslovima", kaže predsednik mesne zajednice Aleksandar Čorbić.
Bez obzira na zanimanje, proteklog vikenda svi su prionuli na posao i postavili temelj novog doma za Miodraga i njegovu decu. Jedan od onih koji su dobrovoljno došli da rade, bio je i Mišo Radivojević, koji poziva sve koji mogu da daju malo građevinskog materijala, kako bi kuću pre zime stavili pod krov.
Iako mali da bi mogli da pomognu, Nikola i Nevena su čitav dan proveli sa majstorima. Njihov san, da imaju uslove za život poput svojih vršnjaka, izgradnjom temelja novog doma, polako postaje stvarnost.
Do tada, i dalje će pešačiti do škole, ali sada uvereni da će i to uskoro za njih biti prošlost. Osim što će im škola biti bliže, Nevena i Nikola će moći da se druže sa svojim vršnjacima.
