Izvor: Medijski istraživački centar, 09.Jul.2011, 18:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Humanost Nišlija za Ginisa

Piše Vesna Petrović
Nema humanijeg gesta nego spasiti nekome život, kaže Miša Milenković (40) iz Niša, vozač hitne pomoći u Vojnoj bolnici. On je među prvima dao krv u današnjoj akciji “Pokloni život” koja je organizovana u Nišu kako bi sugrađani pomogli Tomislavu Cvetkoviću, koji od pre nekoliko godina boluje od akutne linfoblasne leukemije tipa B (B – CCLC 91.0) Lečen je u Nišu od 2008. godine 30 meseci i nakon 6 meseci od zadnje terapije održavanja dolazi do relapsa >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << bolesti. Za dalje lečenje možda može da mu pomogne neko od njegovih sugrađana. A Nišlije su juče pokazale da se veliko i humano srce ne kupuje. To je dar od prirode. Nišlije su, izgleda, darivane jer je za menje od tri sata od početka akcije “Pokloni život” preko 2.500 ljudi je dalo krv za Tomislava ali i sve ostale pacijente kojima ova dragocena tečnost može da  pomogne.Broj onih koji su želeli da pomognu premašio je očekivanja organizatora, pa su u jednom trenutku,posle hiljadu i nekog davaoca, nestale epruvete. Nišlije su strpljivo sačekale da lekari donesu nove.
Akcija tipizacije pod nazivom „Pokloni život' održala se u Domu vojske Srbije pod neposrednim rukovođenjem prof. dr Nadežde Basare, direktora Interne klinike bolnice Sankt Franciskus u Flensburgu, Nemačka, gde se Tomislav trenutno leči o sopstvenom trošku. Kako do danas nije nađen podudarni davalac (dva kruga pretrage), kao jedina mogućnost preostala je akcija pronalaženja podudarnog donora.
Na tipizaciju krvi su došle čitave porodice.Jedna od njih su i Ristićevi iz Cvijićeve ulice u samom centru grada.Mama Snežana, tata Ivica, sestre Aleksandra i Vera.Da svi dolaze jer žele samo da pomognu ne očekujući ništa zauzvrat pokazuju i suze u očima građana.Sva očekivanja su nadmašena jer je Dom vojske I plato ispred njegovog ulaza u svakom  tenutku bio pretesan da prime sve Nišlije koji su spremni da pomognu. Među njima su I članovi Udruženja veteran 63 padobranske jedinice.
-Moto naše jedinice I našeg Udruženja je “Mi smo tu uvek kada zatreba”, a danas je baš taj dan jer je potrebna pomoć našem bivšem vojniku Tomici – kaže predsednik Udruženja Saša Goak. – Tomica je sa nama 2003.godine i mi to nismo zaboravili.Odazvali smo se pozivu i kao njegove kolege i kao prijatelji i kao vojnici, a ovo što se sada događa na platou ispred Doma vojske je samo dokaz da Nišlije mogu da veruju komšijama.
Među davaocima krvi za tipizaciju bilo je i političara, predsednika gradskih opština, gradskih većnika, umetnika, ali je tu, ipak bilo najviše običnih ljudi. Sve je do Doma Vojske vodila jedna misao. Možda baš ja mogu da pomognem Tomislavu. Ili, ako ne pomognem njemu možda mogu da pomognem drugome, a bilo je i ovakvih razmišljanja:
-Pomislite samo da ste vi na njegovom mestu? Kako bi vam bilo da niko ne želi da vam pomogne. E to Nišlije ne smeju da dozvole da se desi – kaže Sara Milosavljević, student.
I nisu dozvolile,a njima su se pridtružili, doduše u mnogo manjem  broju, Beograđani, Novosađani, Pančevci…
-Očekivao sam odziv ljudi, negde oko 1.000 do kraja akcije, ali sam sada i sam iznenađen koliko Nišlija želi da pomogne mom sinu – priča otac Dragan Cvetković. –Sada više ni ja ne mogu da verujem šta se ovde događa. Ovo je samo znak da je moja porodica dobro došla u ovom gradu I mi se svima zahvaljujemo. Inače, Tomislav je sada u Nemačkoj na lečenju, ali celu ovu akciju prati preko interneta.Mnoge od ovih ljudi će i sam prepoznati jer su mnogi ovde zato što poznaju njega i žele da mu pomognu.
Možda se Tomislav neće setiti nje u prvom trenutku ali se ona, dr Jasmina Jovanović, dobro seća Tomislava.Suznih očiju priznaje da ne može da mu pomogne jer je i sama bolesna ali se seća njihovog prvog susreta.
-Tomislav je pre nekoliko godina, tri, četiri, došao kod mene u ambulantu jer mu nije bilo dobro – priča dr Jasmina Jovanović. –Tražila sam da proverim krvu sliku. Kada je doneo rezultete bilo mi je sumljivo nešto sa leukocitima. Tražila sam da ponovi. Novi rezultati su bili još gori. Uputila sam ga na dalja ispitivanja. Sada sam ovde.Želim da pomognem ali ne mogu. I pored toga htela sam danas da budem ovde.
Broj mladih koji su se odazvali pozivu je bio impozantan.Kao da time žele da pošalju poruku:pogledajte nas, mi nismo zabrovali koliko pružena ruka znači.
-Poznavali Tomislava ili ne, nekog iz njegove porodice ili ne, sve jedno je. Ovde sam jer želim da pomognem  i da verujem da će sutra neko poželiti da pomogne i meni – kaže Jovana Petrović, student. – Volela bih da mogu baš ja da mu pomognem, ali bih božijim darom smatrala to da se kriv nekog Nišlije podudari sa njegovom.
Dr Saša Živić kaže da se ovakvim odazivom za manje od 2 sata na akciji u Nišu već duplirao broj ljudi upisanih u Registar tipiziranih osoba. Do sada je oko 1500 ljudi iz Srbije upisano u evropski registar tipiziranih. Doktor Živić očekuje do kraja dana oko 5 000 dobrovoljnih davalaca, ukoliko se nastavi tempom sa početka akcije. Ako se to dogodi biće ovo akcija za Ginisovu knjigu rekorda. Nišlije su svojim odazivom danas pokazali da su humani ljudi.
Profesor dr Nadežda Basera naglašava da transplantacija krvi podrazumeva 100 postotno slaganje primaoca i donora.
-Radi se o podudaranju 10 antigena – objašnjava ona. –Trenutno u Nemačkoj imamo donora sa 90 odsto podudarnosti. – Kada se pronađe donor sve ostalo se dogovora sa pimaocem i donorom. Dirljiv trenutak u celoj ovoj priči je i susret primaoca i donora. Oni mogu prvi put da se vide tak dve godine posle transplantacije. I svaki od tih susreta je priča za sebe.

Nastavak na Medijski istraživački centar...