Izvor: B92, 14.Apr.2010, 02:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Humanitarce niko ne kontroliše

Beograd -- Niko nema pravi uvid u to da li i koliko novca donatora završi u džepovima humanitaraca, a ne onih kojima je namenjen, pišu "Novosti".

Institucije odgovornost prebacuju jedna na drugu, a ni zakoni ne nameću striktnu proveru rada humanitarnog sektora. Osim toga kako troše novac, misterija je i koliko ih uopšte ima. Neke od ovih organizacija su registrovane kao udruženja, u evidenciji su Agencije za privredne registre i pod nadležnošću su Ministarstva za državnu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << upravu i lokalnu samoupravu.

"Kada se upisuju u registar, bilo domaćih ili stranih udruženja, nisu dužni da navedu šifru delatnosti. Neki navedu da se bave humanitarnim radom, ali to je njihova dobra volja. Zato i nemamo pravi uvid koliko je među nevladinim organizacijama onih koje pomažu ugroženima", kažu u ovoj Agenciji.

I dok one podležu relativno novom Zakonu o udruženjima, po kome je i formiran novi registar u APR-u, Fondacije i zadužbine moraju da rade poštujući Zakon o fondovima, fondacijama i zadužbinama. Registar vodi Ministarstvo za kulturu, koje, takođe, rukovodeći se ovim zastarelim propisom iz 1989. godine, ne mora da brine kako humanitarci troše pare.

"Naša obaveza je da vodimo registar, ali ne i da kontrolišemo njihov rad. Za to su zadužene opštine na kojima su organizacije registrovane", kažu u Ministarstvu za kulturu.

U registru Ministarstva upisano je 676 fondacija, fondova i zadužbina, ali ne postoji precizan podatak koliko ih se bavi humanitarnim radom.

Kada bude usvojen novi zakon o fondacijama i zadužbinama, Ministarstvo će, bar delimično, morati da brine o radu ovih organizacija. A trebalo bi da, kao i NVO, budu upisivane u registar koji će da vodi Agencija za privredne registre.

Rad humanitarnih organizacija, delom, kontrolišu i opštine na kojima su registrovane. One, uglavnom, brinu samo o organizacijama kojima su dale novac i od njih traže finansijske izveštaje.

Za registraciju udruženja su potrebna svega tri potpisa fizičkih ili pravnih lica, statut i osnivački akt udruženja. Nijedan od tri osnivača ne mora da bude državljanin Srbije, dovoljno je samo da jedno od njih ima prebivalište u Srbiji.

Postupak osnivanja fondacija je složeniji, pa je potrebno dostaviti Ministarstvu kulture podatke o deponovanim sredstvima, osnivačkom aktu, pravilima fonda, ovlašćenim licima, članovima UO, sedištu fondacije...

Nastavak na B92...