Izvor: NoviMagazin.rs, 18.Jan.2020, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Humani razvoj i Srbija: Bolje, ali daleko od dobrog
Turbulencije koje se danas događaju u mnogim delovima sveta nesumnjivi su signal da, uprkos neviđenom napretku u borbi protiv siromaštva, gladi i bolesti, u društvima nešto ne funkcioniše
Piše: Milorad S. Kovačević
Srbija je rangirana na 63. mestu između 189 članica Ujedinjenih nacija na osnovu vrednosti Indeksa ljudskog razvoja (alternativno se koristi i izraz – Indeks razvoja po meri čoveka), navodi se u izveštaju Razvojnog programa Ujedinjenih >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << nacija (UNDP) za 2019, objavljenog 9. decembra. U 2018. Srbija je bila na 67. mestu. Srbija je visoko rangirana zahvaljujući, pre svega, ekonomskom rastu u 2018, a takođe i povećanju očekivanog trajanja života, obrazovanja i poboljšanja životnog standarda. Norveška, Švajcarska i Irska drže prva tri mesta. Nemačka deli četvrto i peto mesto sa Hongkongom. Na poslednjim mestima rang-liste su Burundi, Južni Sudan, Čad, Centralna Afrička Republika i Niger.
ŠTA JE RAZVOJ PO MERI ČOVEKA: Prvi Izveštaj o ljudskom razvoju publikovan 1990. privukao je pažnju globalne zajednice – nacionalnih vlada i parlamenata, medija, naučnika, civilnog društva i ostalih zbog toga što je ponudio različit pristup razvoju i njegovom merenju, pristup koji je išao izvan ekonomskog razvoja i bruto domaćeg proizvoda kao njegove osnovne mere, pristup koji je čoveka definisao kao primarni cilj razvoja. Izveštaj je postao godišnji izveštaj, a u periodu 1990-2019. publikovano je 27 ovih izveštaja, svaki sa različitom temom od interesa za ljudski razvoj. Tema Izveštaja za 2019. su nejednakosti u ljudskom razvoju u 21. veku.
Zasnovan na teoriji razvoja po meri čoveka, formulisanoj u radovima ekonomiste i filozofa Amartje Sena, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju 1998, ovaj pristup definiše razvoj kao proces proširenja mogućnosti izbora koje bi svaki pojedinac u društvu trebalo da ima. Kritični izbori su da se živi zdravo i dugo, da se bude obrazovan i da se ima pristojan životni standard. Značajni izbori za koje svi treba da imaju mogućnosti uključuju takođe političke slobode, garantovana ljudska prava, bezbednost, samopoštovanje, da pomenemo samo nekoliko. Ukratko, ljudski razvoj (ili razvoj po meri čoveka) podrazumeva proširenje mogućnosti izbora i sloboda svakog pojedinca da živi zdrav i dug život, da bude dovoljno obrazovan da može da razume procese u društvu, da u njima može aktivno da učestvuje i da doprinose razvoju na zajedničkoj planeti na pravičan i održiv način, ali i da može da napreduje i ka drugim ciljevima koje ima razloga da ceni.
Tradicionalna ekonomija izjednačava blagostanje pojedinca, a tako i celog društva, sa vrednošću robe i usluga koje društvo konzumira, kao i korisnost koju pojedinci i društvo dobiju od takve potrošnje. Ovaj je pristup često osporavan kao preuzak u svom razumevanju čovekovog blagostanja. Alternativa potrošnji i korisnosti takve potrošnje ponuđena je u Senovoj teoriji pojmovima ‘delovanja’ i ‘mogućnosti ili sposobnosti’. U Senovoj terminologiji delovanje je ono što pojedinac odabere da čini ili da bude. Međutim, važnija od delovanja je sloboda koju čovek ima da bira iz skupa prihvatljivih delovanja. Ta sloboda izbora naziva se mogućnost ili sposobnost te osobe.
Sa ovim pojmovnim okvirom razvoj po meri čoveka pomerio je ideju razvoja izvan uskih i često nerealnih shvatanja ljudi kao “ljudskog kapitala”. Senov pristup ljude vidi kao višedimenzionalne aktere koji nose višestruke društvene uloge i kulture, iznad uloga potrošača, proizvođača i investitora. Dakle, ljudi su cilj, a ne samo sredstvo razvoja.
INDEKS LJUDSKOG RAZVOJA: Merenjem ljudskog razvoja prate se promene u proširenju sloboda izbora (mogućnosti) ljudi u društvu tokom vremena. Kao što je već istaknuto, mogućnost ili sposobnost u širem smislu shvata se kao sloboda izbora koju osoba ima da bi ostvarila život koji ima razlog da ceni.
Sen pravi analogiju između ‘raspoloživog budžeta’, koji u prostoru robe i usluga predstavlja slobodu osobe da kupuje robu i usluge, i ‘skupa mogućnosti Ili sposobnosti’, koji u prostoru delovanja predstavlja slobodu osobe da izabere između mogućih načina života. Kao što se veličina ‘raspoloživog budžeta’ meri ličnim prihodom, tako se i veličina ‘skupa sposobnosti (mogućnosti)’ može na grub način meriti složenom merom – indeksom mogućnosti ili sposobnosti. Pitanje je koje bi sposobnosti trebalo da budu uključene u tu meru? Bilo bi nezahvalno propisati spisak sposobnosti neophodnih za blagostanje zato što njihov izbor i ponderacija zavise od individualnih sistema vrednosti. Međutim, sposobnosti da se “živi dug život, izbegne morbiditet koji se može izbeći, imati dobru ishranu, znati čitati, pisati i komunicirati, učestvovati u kulturnom i naučnom životu i tako dalje”, mogu se smatrati univerzalno vrednim.
Tri dimenzije Indeksa ljudskog razvoja zaista obuhvataju niz osnovnih sposobnosti: dugovečnost – voditi dug i zdrav život; obrazovanje – biti obrazovan, komunicirati i učestvovati u životu zajednice i u društvenim procesima. Treća dimenzija, pristup materijalnim resursima potrebnim za pristojan životni standard, ima različit status u razvoju po meri čoveka – ona ne predstavlja sposobnost po sebi već je značajna za sticanje drugih sposobnosti za proširenje izbora da bi se živeo život koji ljudi vrednuju.
Važno je razumeti da nijedna mera složenog koncepta ne može u potpunosti obuhvatiti kompletno bogatstvo, širinu i dubinu samog koncepta. To važi i za Indeks ljudskog razvoja.
STANJE U SRBIJI: Vrednost Indeksa ljudskog razvoja za Srbiju za 2018. iznosi 0,799 – što je zemlju svrstalo na sam vrh kategorije visokog ljudskog razvoja. S povećanjem za samo jedan indeksni poen, Srbija bi bila u najvišoj kategoriji zemalja vrlo visokog ljudskog razvoja. Zemlje su kategorisane u četiri kategorije prema vrednosti ovog indeksa – vrlo visoko razvijene, visoko razvijene, srednje razvijene i nisko razvijene.
Između 2000. i 2018. vrednost Indeksa ljudskog razvoja Srbije porasla je 12,5 procenata, sa 0,710 na 0,799. U istom periodu očekivani životni vek (na rođenju) u Srbiji porastao je sa 72 na 75,8 godina; prosečna školovanost odraslog stanovništva (starog 25 godina i više) porasla je sa 9,4 na 11,2 godine. Dete koje je započelo osnovnu školu 2018. može da očekuje da će steći 14,8 godina obrazovanja, što je za 1,7 godina duže nego očekivana obrazovanost u 2000. godini. Bruto nacionalni dohodak po stanovniku Srbije, u dolarima, prilagođen paritetu kupovne moći, gotovo je dvostruko veći u 2018. (15.218 dolara) od onog u 2000. (7.938 dolara), što znači da je prosečna kupovna moć građana udvostručena u proteklih 18 godina.
Na osnovu geopolitičke klasifikacije Razvojnog programa Ujedinjenih nacija, Srbija pripada razvojnom regionu Evrope i Centralne Azije, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom, Albanijom i Turskom, kao i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza koje nisu članice Evropske zajednice. Indeks ljudskog razvoja Srbije viši je od indeksa regiona. Srbija je takođe dostigla duže očekivano trajanje života, veći nivo obrazovanosti i očekivane obrazovanosti. Jedino u bruto nacionalnom dohotku po stanovniku Srbija zaostaje iza regionalnog proseka, ali samo za dva procenta.
Gledajući ove dostignute vrednosti i pozitivan trend razvoja tokom poslednjih dvadeset godina, moglo bi se zaključiti da je razvoj Srbije na dobrom putu.
Međutim, Indeks ljudskog razvoja predstavlja nacionalni prosek dostignuća u već pomenutim osnovnim dimenzijama – zdravlje, obrazovanje i životni standard. Kao i svi proseci, ovaj indeks skriva razlike u dostignutom razvoju između stanovnika. Zato je značajno uzeti u obzir i nejednakosti u dostignutom nivou razvoja. Uz Indeks ljudskog razvoja, Razvojni program Ujedinjenih nacija takođe računa Indeks ljudskog razvoja usklađen za nejednakosti. Ovaj indeks uzima u obzir ne samo prosečne uspehe na nivou zemlje u osnovnim dimenzijama ljudskog razvoja već i kako su ta dostignuća raspodeljena među stanovništvom. Prosečne vrednosti svake dimenzije umanjuju se prema nivou nejednakosti u toj dimenziji. Ukoliko nema nejednakosti ni u jednoj dimenziji, dva indeksa imaju istu vrednost. Ako se nejednakosti uzmu u obzir, Indeks ljudskog razvoja Srbije umanjen je 14,9 procenata, a ako bi rangiranje zemalja bilo prema Indeksu usklađenom za nejednakosti, Srbija bi izgubila četiri mesta i bila rangirana ispod Albanije i Gruzije. Zabrinjavajući je rastući trend nejednakosti u životnom standardu koji je dostigao 28,1 procenat u 2018. i, kao takav, najveći je u regionu Evrope i Centralne Azije. Nejednakost u zdravlju i obrazovanju u Srbiji niža je od proseka nejednakosti u regionu. U statističkom aneksu ovogodišnjeg Izveštaja o ljudskom razvoju ukazuje se takođe da najsiromašnijih 40 procenata stanovništva raspolaže sa 22,5 procenata ukupnog prihoda zemlje, najbogatijih 10 procenata ima 23,1 procenat ukupnog prihoda, dok najbogatijih jedan procenat raspolaže sa 6,4 procenta ukupnih prihoda. Sličnu raspodelu prihoda između procentnih grupa ima i Holandija, ali je ukupna nejednakost u prihodima u Srbiji 2,3 puta veća od nejednakosti u Holandiji, što znači da u Srbiji postoji značajno veća nejednakost u prihodima unutar pomenutih procentnih grupa.
Rodne razlike su među najupornijim oblicima nejednakosti u svim društvima. Budući da ove nejednakosti direktno utiču na polovinu svetske populacije, rodna nejednakost je verovatno jedna od najvećih prepreka ljudskom razvoju. UNDP pokazuje da je u Srbiji prosečni nivo ljudske razvijenosti muške populacije 2,4 procenta viši od razvijenosti ženskog dela populacije. Ovaj rezultat bolji je od proseka za region, ali ostavlja veliki prostor za poboljšanje, naročito u pogledu smanjenja nejednakosti u zaradama. UNDP računa i Indeks rodne nejednakosti u pogledu emancipacije u donošenju odluka značajnih za reproduktivno zdravlje, za političku participaciju i reprezentaciju, kao i za pristup tržištu rada. Prema ovom indeksu Srbija je zauzela 37. mesto između 162 zemlje, sa vrednošću iznad proseka za region, ali i dalje sa značajnim prostorom za poboljšanje, naročito u pogledu razlika na tržištu rada, gde je stopa radne snage kod žena više od 15 procentualnih poena niža od stope radne snage muškaraca. Takođe, žene zauzimaju manje od 30 procenata rukovodećih mesta na visokom i srednjem nivou.
KVALITET LJUDSKOG RAZVOJA: Već je rečeno da Indeks ljudskog razvoja prikazuje proseke i da nejednakosti u nivou razvoja u populaciji nisu uzete u obzir; da bi se dobio uvid u nejednakost nivoa razvoja koristi se Indeks ljudskog razvoja usklađen za nejednakosti. Slično ovome, Indeks ljudskog razvoja ne uzima u obzir kvalitet razvoja – kvalitet zdravlja, obrazovanja i životnog standarda. Izveštaj o razvoju po meri čoveka nudi tabelu sa indikatorima dostignutog kvaliteta u osnovnim dimenzijama i pokazuje da je potrebno posvetiti više pažnje kvalitetu osnovnih dimenzija. Na primer, u Srbiji u proseku 13,7 procenata očekivanog trajanja života izgubljeno je na loše zdravlje i invaliditet uprkos dovoljnom broju lekara i bolničkih ležajeva. Za merenje kvaliteta obrazovanja Srbija nije imala dovoljan broj indikatora u 2018. Prema nedavno objavljenim rezultatima PISA testa učenika starih 15 godina, Srbija je na 45 mestu između 79 zemalja. Ako bi se ovaj test koristio kao indikator kvaliteta obrazovanja, on bi sugerisao osrednji kvalitet. U pogledu kvaliteta životnog standarda iznenađujuće je da čak 14 procenata stanovništva nema pristup čistoj pitkoj vodi na kratkoj udaljenosti (manje od pola sata hoda) od kuće.
Vredno je izdvojiti dva dodatna aspekta ljudskog razvoja. Prvi je odnos prema životnoj sredini – 84 procenta energije u Srbiji dolazi iz fosilnih goriva, što nesumnjivo uvećava količinu emitovanog ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova koji negativno utiču na zdravlje ljudi i životne sredine. Drugi aspekt je negativan rast i starenje populacije Srbije. Prema Izveštaju UNDP-a, prosečni godišnji prirast stanovništva za period 2015-2020. negativan je i iznosi -0,3 odsto, a stopa zavisnosti starog stanovništva u Srbiji (preko 65 godina) od stanovništva u radnoj dobi (15-65) je 28, s naglašenom tendencijom daljeg povećavanja.
ČESTITKE I REZERVE: Naravno da napredak koji je mnogim ljudima u Srbiji omogućio dostizanje prihvatljivog nivoa zdravlja, obrazovanja i životnog standarda treba pozdraviti. Međutim, nisu svi pojedinci podjednako uspešni. Postoji veliki prostor za poboljšanje, naročito u pogledu smanjenja nejednakosti u prihodima i obrazovanju, između žena i muškaraca u prihodima i zaposlenosti. Takođe kvalitet dostignutog nivoa razvoja zaslužuje pažnju i poboljšanje.
Izveštaj za 2019. ukazuje na nove izvore nejednakosti koji će dominirati u ovom veku – tehnološke transformacije i pristup novim tehnologijama (na primer, pristup širokopojasnom internetu u Srbiji ima samo 73,4 procenta stanovnika), visoko obrazovanje u skladu s novim tehnološkim transformacijama, zdravstvena nega starije populacije, itd. Društvo sa svojim institucijama treba da bude spremno da ublaži ili otkloni izvore novih nejednakosti. Istaknuto je da se nejednakosti akumuliraju tokom životnog veka i da počinju čak pre rođenja jer su napredak i uspeh često određeni socio-ekonomskim statusom roditelja. Jedna od mogućih ublažavajućih opcija, na primer, jeste rano i predškolsko obrazovanje, gde su deca počev od treće godine života izložena organizovanom učenju, novim informacijama i vaspitavanju. U Srbiji je samo 61 procenat dece predškolskog uzrasta upisan u predškolski program, poređenja radi – u Sloveniji čak 92 procenata pohađa takav program.
Iako postoje mnoge opcije za smanjenje nejednakosti i izgradnju ravnopravnijeg i pravednijeg društva, njihova primena obično je spora, neadekvatna ili nepotpuna. Glavni razlog što se takve opcije ne slede najčešće je povezan sa duboko ukorenjenim interesima moćnih i bogatih kojima promene ne odgovaraju.
. Ljudi podižu glas iz različitih razloga, ali mnogi se slažu da je pravi razlog u sve većoj nejednakosti i nepravdi. Izveštaj za 2019. poručuje da još uvek ima vremena za delovanje, ali upozorava da sat otkucava.
.jpg)
