Izvor: RTS, 09.Okt.2012, 09:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Humani poštar
Zimus je Filip Filipović, uz poštu, stanovnicima nepristupačnih terena duž administrativne linije s Kosmetom donosio lekove i namirnice, i bio im jedina veza sa svetom. I to nije sve: đacima iz Kuršumlijske Banje obezbedio je vodu za piće, nove torbe, školski pribor i odlazak na ekskurziju
Noseći poštu po nepristupačnom terenu, u selima duž administrativne linije sa Kosmetom, Filip Filipović iz Kuršumlijske Banje, svakodnevno se susreće sa nedaćama žitelja ovog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kraja.
U vreme velikih snegova, prošle zime, bio je jedina veza sa svetom meštanima zabačenih sela duž administrativne linije s Kosmetom. Nosio im je lekove, hranu, i poštu.
Humanost kuršumlijskog poštara nije prestala sa topljenjem snega. Deci čija je škola smeštena u istoj zgradi gde i pošta, obezbedio je vodu za piće, nove torbe, školski pribor i odlazak na ekskurziju.
U oronuloj, više od veka staroj, zgradi smeštene su škola i pošta. Iz devet sela sedam đaka, jedan učitelj i jedan poštar - Filip Filipović. Posao u Kuršumlijskoj Banji ujedno je i prva njegova služba.
"Priroda je dala, ljudi su upropastili"
Ljubiša Bradić, matičar i predsednik Mesne zajednice Kuršumlijska Banja, kaže da su nekad sela bila puna ali da je sada sve drugačije i da je u poslednjih deset godina bilo samo desetak venčanja.
"Jedina svetla tačka u ovoj našoj zapuštenoj Banji je naš poštar i pošta", kaže Dragiša Spasojević. "Inače, sve je to zapušteno krivicom ljudi. Priroda je dala, a ljudi upropastili."
Filip Filipović kaže da je sada sve manje vremena za najbliže, a da su često ovim ljudima najpotrebniji upravo druženje i razgovor.
Kada nije na terenu, Filip se trudi da ulepša radni prostor. O svom trošku renovirao je poštu u Kuršumlijskoj Banji, doveo vodu i napravio fontanu. Od plate - voli da obraduje svoje male drugare.
Dragana Mladenović iz sela Dabinovac kaže da im je pred školu dao rančeve, hemijske, sveske i futrole i da ga svi mnogo vole.
"Ovo nije prvi put da nas je obradovao. Za Božić nam je doneo jelku", kaže Uroš Mladenović iz Dabinovca.
Oni koji su ostali ovde, žive na rubu egzistencije, a dolazak mladog poštara smatraju nečim najlepšim što im se desilo.
Lela Mladenović iz sela Dabinovac kaže da im je mnogo pomogao i da je vodio decu u Kruševac i Jagodinu da vide zoološki vrt, što oni, kako kažu, ne bi mogli da priušte svojoj deci.
"Filip nam mnogo znači u zimskom periodu. Donosi nam lekove i potrebne namirnice. Meni je nekoliko puta donosio lekove za decu", kaže Milena Dragićević iz sela Vrelo.
Filip kaže da ovu decu smatra herojima, jer pređu svakoga dana između deset i petnaest kilometara do škole.
"Ja sve njih smatram herojima, jer imaju želju, volju i imaju srca da ostanu ovde i da žive u ovim pograničnim krajevima, kojima su mnogi davno okrenuli leđa", kaže Filipović.
U Kuršumlijskoj Banji, nadaleko čuvenoj po prirodnim bogatstvima i lekovitosti, nekad je živelo preko tri hiljade ljudi.
Danas je to mesto koje ne pamti putnika namernika. Veza sa svetom je poštar Filip, čija humanost uliva ljudima veru da se život može vratiti i u ove zaboravljene krajeve.
