Izvor: B92, 03.Sep.2014, 18:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Humana profesorka donirala kožu
Humanost Suzane Stanković, profesorke geografije iz Vladičinog Hana, nema granica. Ta žena donirala je kožu svojoj učenici, 17-godišnjoj Milici Stanković.
Milica je u februaru zadobila teške telesne povrede u saobraćajnoj nesreći.
Ona sada može da se nada bržem oporavku, a njena razredna, koja oporavak nastavlja u rodnom gradu, poručuje da bi ožiljci na duši bili mnogo gori nego ožiljci koje sada ima na nogama.
Punih šest meseci Milica samo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << može da leži, jer je pijani vozač naleteo na nju dok je čekala autobus na putu za školu i teško je povredio. Tatina koža nije bila dovoljna, a drugi se nisu javili, osim njenog heroja, profesorke Suzane. Milica je, kaže, znala da će joj ona pomoći.
Do juče su profesorka i učenica ležale jedna pored druge. Profesorka Stanković se sada vratila u Vladičin Han, gde je njeno troje dece krenulo u školu. Milici je predavala dve godine i kaže da bi isto postupila i da je bilo koji drugi đak doživeo takvu nesreću.
"To dete je već kod mene dve godine u odeljenju, odlična učenica, prelepo peva, predobar drug. Kada mi je javljeno, nisam mogla da verujem da se to baš njoj desilo. Išli smo u posete, dete je bilo u strahovito lošem stanju, nisam znala načina na koji da joj pomognem sem ovog".
Suzanu u njenom Vladičinom Hanu svi znaju i kao dobrovoljnog davaoca krvi i aktivistu Crvenog krsta. Osim toga što, između ostalog, mora da im otkrije i gustinu naseljenosti na Islandu, ta profesorka geografije uči đake i ono što ne mora - da uvek pomažu ljudima u nevolji.
"Dvoumljenja nije bilo, straha nije bilo za postoperativni period, znala sam da su moja tri deteta na bezbednom, da su kod mojih roditelja, njima neće ništa da fali. Nisam razmišljala o samoj operaciji, jer nisam znala kako to izgleda. Svi su mi rekli pazi se ostaće ožiljci, ali ja mislim da je ožiljak na duši mnogo gori od ovih ožiljaka na nogama."
Milica sada nastavlja jača, mada priznaje da joj teško pada preduga odvojenost od svega što ima u Koznici kod Vladičinog Hana. Milica Stanković kaže da 2014. godinu ne želi da pamti po nesreći koju je jedva preživela, već po gestu svoje profesorke Suzane, zahvaljujući kojoj će ponovo moći da hoda.
