Izvor: Glas javnosti, 11.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hteo da spreči zločine
Za početak ove hronologije, važan datum je 12. maj 1992. godine, dan kada je u Banjaluci održana konstitutivna sednica Predsedništva (tada nazvane) Srpske Republike Bosne i Hercegovine. U Predsedništvo su tada izabrani, pored Karadžića, i dr Biljana Plavšić i dr Nikola Koljević. Na istoj sednici, kojoj su prisustvovali i dr Momčilo Krajišnik, predsednik Skupštine, i Branko Đurić, premijer, za predsednika srpske države u BiH izabran je Radovan Karadžić.
Ova odluka je važna >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << jer govori o tome da je tek od tog datuma Karadžić vršio i dužnost vrhovnog komandanta oružanih snaga Srpske Republike.
Mesec dana kasnije, 13. juna, Karadžić potpisuje naredbu o primeni međunarodnog ratnog prava u srpskoj vojsci. U prvoj tački te naredbe stoji da vojska i policija u sukobima u Bosni prijavljuju kršenja i poštuju pravila međunarodnog ratnog prava. Dalje se navodi da su za primenu toga odgovorni komandanti i komandiri vojske, kao i svaki vojnik. U trećoj tački ovlašćuje se ministar odbrane da propiše uputstvo o postupanju sa zarobljenicima, a u narednoj se naređuje obuka radi upoznavanja sa pravilima međunarodnog ratnog prava.
Pismo - ključni dokaz
Istog dana, 13. juna, Predsedništvo donosi odluku o zabrani formiranja i delovanja naoružanih grupa i pojedinaca na teritoriji Republike koji nisu pod jedinstvenom komandom vojske ili policije. U njoj se, između ostalog, navodi da su „postojeće grupe i pojedinci dužni da se u roku od tri dana stave pod jedinstvenu komandu vojske ili policije“. Na kraju odluke navedeno je i da se „Predsedništvo odriče grupa koje bi nastavile da deluju samostalno“ i takvima je zaprećeno „najstrožim merama predviđenim zakonom“. Takođe tog dana, Karadžić šalje pismo dr Butrosu Galiju, tadašnjem generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, kojeg obaveštava o ovoj odluci. U pismu lider RS ističe da „kao što možete da vidite, pokušavamo da zaustavimo tragediju etničkih sukoba u BiH i u tom pogledu ova odluka je u skladu sa našim energičnim naporima da što je pre moguće zaustavimo rat“. Ovo pismo za mnoge je ključni dokaz da su predsednik i rukovodstvo RS od samog početka građanskog rata u BiH zabranili obrazovanje i delovanje paravojnih jedinica. Takve jedinice su ili spontano nastajale u pojedinim mestima RS ili su dolazile iz Srbije, ali su ovom odlukom podvrgnute pod jedinstvenu kontrolu državnih oružanih snaga.
Nedelju dana kasnije, 20. juna, Karadžić imenuje, u skladu sa svojim ovlašćenjima, veći broj sudija osnovnih i viših sudova i javnih tužilaca. Među imenovanim bilo je jedanaest muslimana i tri Hrvata, što govori u prilog tezi da u RS od samog početka nije bilo zvanične politike etničkog čišćenja, nego se vodilo računa da i tako značajne ustanove imaju multietnički sastav.
Istraga o paravojnim grupama
Trećeg jula te 1992. godine predsednik Karadžić potpisuje naredbu o sprovođenju istrage o delovanju paravojnih grupa na području opština Gacko i Nevesinje. U njoj se nalaže Ministarstvu unutrašnjih poslova da sprovede istragu o delovanju takvih grupa, kao i da posle toga podnesu izveštaj o utvrđenom činjeničnom stanju. Inače, važno je napomenuti da ovakva naredba nije bila u njegovoj nadležnosti, već MUP-a i tužilaštva, ali Karadžić je lično insistirao da se sprovede.
Četrnaestog jula, Predsedništvo donosi odluku za sve opštine na području Goražda u kojoj se navodi da „sva sela u kojima muslimansko i hrvatsko stanovništvo preda oružje moraju uživati punu zaštitu srpske države“. Ovo naređenje koje je upućeno u osam opština sa multietničkim sastavom svedoči o upornom nastojanju državnog rukovodstva da zaštiti civilno stanovništvo i obezbedi bezuslovno poštovanje i primenu Ženevskih konvencija.
Ovaj text je zaista humoristicki napisan. Kad je tako hajde onda cijenjena "redakcijo" napisite imena tih jedanaest muslimana i tri Hrvata koji su bili sudije sudova i javnih tuzilaca, pa da vidimo da li su ti ljudi uopste postojali, i ako jesu da ih kontaktiramo pa da ih pitamo da li je zaista bilo tako.
"Nedelju dana kasnije, 20. juna, Karadžić imenuje, u skladu sa svojim ovlašćenjima, veći broj sudija osnovnih i viših sudova i javnih tužilaca. Među imenovanim bilo je jedanaest muslimana i tri Hrvata, što govori u prilog tezi da u RS od samog početka nije bilo zvanične politike etničkog čišćenja, nego se vodilo računa da i tako značajne ustanove imaju multietnički sastav."
U cemu je onda bila svrha osnivanja Republike Srpske? Ili je Karadzic upravo tu podvalio Srbima? Ako su mogli sa Muslimanima, a mogli su izgleda, sta im je onda trebala RS. Ako nisu mogli, zasto su onda stavili na tako vazna mesta poturice?
Prava tragedija nesrpskog zivlja u Bosni i Hercegovina je pocela nakon izbora Kradjaica za predsednika i od momenta kada je on doneo "ratne humane zakone" i kad je sve paravojne, paramilitarne i stranacke jedinice stavio pod jednom komandom - pod komandom Radovana Karadjica.
Kako je sve lepo elaborirano i prezentirano da se ja evo pitam zar Karadzica jos uvek nisu pustili iz zatvora, uz izvnjenje za pogresnu optuznicu?. Generalno pitanje bi glasilo, zasto uopste trebaju sudovi kada se sve moze lepo resiti na ulici, kafani ili u novinama?. Lepo svako "oslobodi svoj heroje" a svakako "osudi sve protivnike" i tako budu i vuk sit i sve ovce na broju. Ipak ta kombinacija ove narodne mudrosti je moguca samo ako vuk pojede cobana. Postavlja se pitanje ko ce da bude coban u ovoj prici sa ovcama i vukom, a plasim se da neko ne predlozi da to bude Raso?. U tom slucaju ce sud u Haagu (vuk) pojesti Rasu (cobana), pa ce narod (ovce) biti zadovoljan i prica moze da se zavrsi. Ne znam da li se svi slazu sa ovakvim scenariom ili ipak postoje neki koji su protiv ovoga?. Lep pozdrav narode, a jedan pametan covek po imenu Radoje je davno napisao "da su vodje slepe.." - mislite malo o tome. Sta li Domanovic sada radi u "vecnim lovistima"?.
Jaoj al ste vi ovde sto komentarisete svi pametni...ufff....mora da ste vi iz RS a ne ja.....najvjerovatnije su vama stradali clanovi porodice u onom ratu a ne meni....ma vi ste svi apsolutni genijalci....samo vam treba jos k..... u dupe da dostignete zapadni nivo elokventnosti, ma da mozda ga vec i imate.................moj otac licno poznaje dr. Radovana Karadzica i ovo sto ovde stoji je najvjerovatnije do zadnjeg slova tacno....gospodin Karadzic je daleko bolji covjek od vas sviju sto mislite da nesto mislite....ali eto mislit i srat nije isto....vi niti imate dovoljno kila niti mozga niti bilo kakve validne informacije da se o tako necemu mozete da pozabavite.....zato vam preporucujem da i dalje pusite jedan drugom i ne serete po netu...a za one koji se smatraju srbima medju vama: mars na poso....radite nesto nesposobna bagro....nece vas neradnike srpski narod bas stalno da nosi na grbaci, inace ce vas pogazit kad vas jednom sa te iste baci
"moj otac licno poznaje dr. Radovana Karadzica i ovo sto ovde stoji je najvjerovatnije do zadnjeg slova tacno...."
Verovatno da nisi mnogo drugaciji od svog oca. Jezik ti je prljav, a dusa mracna i fasisticka. Posto se slicni ljudi druze i razzumeju, jasno je kakav je zaista tvoj idol Radovan K.
haha vidi vidi.....naso se neko sto misli da ima cime da misli....kao prvo sokole ja sam iz posavine a tamo su 1991 i 1992, znaci jos prije izbijanja opstog sukoba, hrvati i muslimani harali po srpskim selima kao sto su to vec i u 2. svjetskom ratu radili.....i tada a i u ovom ratu je medju stradalima bilo i clanova moje porodice....u ovom ratu je tome doslo kraj tek kad su snage VRS oslobodili to podrucje u operaciji koridor....neprijatelji hrvati i muslimani desetkovali su nam ljudstvo opljackali popalili i porusili gotovo sve kuce i sve crkve....od svega toga su nas spasili ljudi kao Dr. Radovan Karadzic i general Ratko Mladic koji nisu htjeli kao mnogi slicni vama gospodom samozvanim intelektualcima, da ukrste ruke i lamentiraju o : "kako bi bilo kad bi se sta moglo desiti" ,nego su stali iza svog naroda i svom snagom se usprotivili razaranju i ubijanju srpskog zivlja....a sad si se tu naso ti, neki klinac koji nema veze sa zivotom, da meni nesto nabacujes oko fasizma .........ako si imalo inteligentan...a ocigledno mislis da jesi...onda bi trebo sad da shvatis koliko si ustvari glup ispao sa ovim tojim komentarom malo prije.....kaze dusa mracna i fasiticka....hahaha.....idi bre radi nesto a nemoj samo gledati te holivudske filmove.....a da ste vi slicni tu si sto posto u pravu samo da ste vi ljudi....e tu sto posto nisi u pravu.....pravi ljudi znaju o cemu pricaju kad pricaju....kad nemaju sta da kazu onda pravi ljudi cute....zato se i ti i ovi tebi isti ovde malo potrudite da budete pravi ljudi pa malo pocutite ;-)
Radovan Karadžić i ratni zločin?!
Ratni zločini su u isključivoj vezi sa ratom. Mogući su samo u uslovima već počinjenog zločina izazivanja rata. U pravu se to zove zločin protiv mira. Danas se odgovor na ovo pitanje namerno i vešto prikriva trivijalnostima i projektovanjem krivaca a prikriva ga stvarni činioc zločina, jer raspolaže instrumentima, silom, novcem i propagandom.
Onome ko drži do istine o zločinima u BiH, a istinu je moguće dokučiti samo sa stanovišta celine, valja predočiti ambijent u kome je ugušena poslednja šansa miru u ovoj regiji. U prvoj polovini 1992. godine održavana je Lisabonska konferencija, kojoj je prethodila čvrsta politička odluka Alije Izetbegovića da stvori nezavisnu BiH. Za takvu odluku je bio „spreman žrtvovati mir". U uslovima razbijanja prethodne državne zajednice, država BiH je postala prihvatljivo rešenje za srpsku i hrvatsku stranu uz neminovno rešenje poštovanje nacionalnih entiteta konstitutivnih naroda. Takvo rešenje je značilo mir! Međutim, Izetbegović se naknadno dosetio da odrednici „nezavisnost" doda novu odrenicu – „nedeljivost". Takav tok Alijinih stavova je imao pokriće u nalozima njegovih mentora koji su ga poltički oblikovali, hrabrili i otpočeli naoružavati.
Nedeljiva BiH je mogla opstati samo u nedeljivoj Jugoslaviji, što je akterima bilo više nego jasno. Izbor takvog političkog rešenja je predstavljao izbor rata. Takva želja Izetbegovića bi sa lakoćom bila obuzdana da nije bilo moćnih saučenika sa belim rukavicama. Svi ovi detalji i svedočanstva su u posedu Karadžića, zbog čega se s pravom plaši od „revolveraške duge ruke". Svi drugi zločini su posledica izazvanog rata, odnosno zločina protiv mira.
Otuda je opravdano pitanje: Da li je Haški tribunal mesto pravde ili mesto za prikrivanje stvarnog zločinca? Odgovor na ovo pitanje se ne može naći u ovoj ili onoj vojnoj ili paravojnoj aktivnosti već u celovitoj i punoj istini o činiocima, ciljevima i akterima razbijanja Jugoslavije.
Lijepo je procitati kada neko sa argumentima i to onim pravim, prica o ovoj vrucoj temi. Ne treba da jedni druge da napadamo, posebno ne u ime "lazne demokratije" i kvazi "zapadnih civilizacijskih dostihnuca" koja su u Srbiji bila ugrozena zbog prisustva Radovaana Karadzica.
mnogo mocne i mnogo mracne sile su odredile sudbinu Bosne i Srba van Srbije i u Srbiji, potpuno nepravedno su nas proglasili zlocincima po onoj "drz'te vuka a lisice meso jedu". SAda se sve gotovo zna, ko su bili vuci a kako lisice i danas maste brke moze se vidjeti na primjeru Srebrenice i ostalih stratista u ovom ratu gdje su poginuli i nestali samo oni drugi a mi smo samo bili zlocinci.
Zapravo najtuznije je kada oni "bez granica" "one u crnom" i oni ostali sto stoje u redu sa ispruzenom rukom i sramotno prose od Sorosha i ostalih zapadnih bandita i za te proklete novce pljuju po nama, nikada nisu otisli u podrinje da se poklone zrtvama muslimanskog terora u selima oko Zvornika do Srebrenice. Najvise bole uvrede onih koji su braca, koji imaju vise osjecaja za one druge nego za svoje meso.
Ali, generalno, mnogo je vise nas i sa one i sa ove strane Drine koji znamo, postujemo i zivimo za to da smo braca po Srpstvu, po nasem casnom pravoslavlju, po istoriji i po mnogo cemu drugom za sta bi zapadni usljivci dali pola svoje love, vjerujte mi.
Ne rezimo jedni na druge, to je njihova dusevna hrana.
Ovog jadnika iz Posavine ocevidno je zahvatila vrucica jer tako ne bi normalan covjek pricao i to nakon 13 godina od zavrsetka rata. Karadzic je zlocinac i brat-bratu da daje ne gine mu 40 kuka, a isto to ceka i MLadica. MI ostali necemo da imamo veze sa time, jer oni i nisu gradjani Srbije, mi hocemo u Evropu. Ali ne zelimo u evropu po svaku cenu. Ne sa ubicama i zlocincima. Smrt fasizmu zatvor Mladicu.
