Izvor: RTS, 04.Nov.2011, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatski račun za Gotovinu
Srbija Međunarodnom sudu pravde podnela dopunske pisane argumente protiv Hrvatske. Beograd se, između ostalog, poziva na presudu kojom je Tribunal osudio hrvatske generale zbog progona srpskog stanovništva tokom i posle "Oluje".
Pravni tim Srbije podneo je Međunarodnom sudu pravde dopunske pisane argumente protiv Hrvatske u sporu u kojem su dve države jedna protiv druge podnele tužbe za genocid tokom sukoba u Hrvatskoj 1991-95.
Vlada Srbije smatra da je za međusobne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odnose Srbije i Hrvatske najbolje rešenje međusobno povlačenje tužbi za genocid, rekao je državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije Slobodan Homen.
"Za to je neophodno da postoji politička volja sa obe strane. Mi ćemo istrajati i dalje, smatramo i dalje da je povlačenje tužbi najbolje rešenje", istakao je Homen.
Dopunsku argumentaciju Međunarodnom sudu pravde, predao je koordinator srpskog pravnog tima Saša Obradović. Podnesak ima 320 stranica i još 76 pratećih dokumenata na oko 1.000 stranica.
U obimnom podnesku, Srbija se, između ostalog, pozvala na presudu kojom je Haški tribunal u aprilu ove godine osudio hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine, tokom i posle operacije "Oluja".
Prema toj presudi, tadašnji državni vrh Hrvatske, na čelu sa predsednikom Franjom Tuđmanom, učestvovao je u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje srpskih civila sa hrvatske teritorije.
Ekspert u pravnom timu Srbije Savo Štrbac kaže za RTS da Srbija i dalje osporava navode Hrvatske da je nad njima izvršen genocid.
Sa druge strane, kako navodi, pravni tim Srbije sa novim dokazima, činjenicama i materijalima potkrepljuje stavove i tvrdnje iz kontra-tužbe da je Hrvatska počinila genocid nad Srbima iz Hrvatske.
Dve zemlje međusobno se optužuju za genocid, iako mnogi pravni stručnjaci, među njima i nekadašnji zastupnik Srbije i Crne Gore pred Međunarodnim sudom pravde, smatraju da Sud neće uvažiti argumente ni Beograda, ni Zagreba.
Ukoliko Beograd i Zagreb ne odustanu od tužbi, glavna usmena rasprava pred sudom u Hagu mogla bi biti održana 2013. godine.
Nekadašnji pravni zastupnik Srbije i Crne Gore pred tim sudom Tibor Varadi smatra da nije realno da dođe do odluke kojom bi sud bilo koju državu proglasio krivom za genocid.
"To do sada nije dokazano nikad. Samo pojedinci su osuđeni za genocid, nikad država. Mislim da je to više u oblasti nemogućeg nego mogućeg. MSP se dosta oslanja na Tribinal u Hagu, a taj sud u Hrvatskoj nije nikog ni optužio za genocid", kaže Varadi.
Tužba i kontra-tužba
Hrvatska je tužbu protiv tadašnje SR Jugoslavije podnela najvišem sudu UN u julu 1999. godine, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru prošle godine. Vlasti u Zagrebu su krajem 2010. godine odgovorile na kontratužbu, a Beograd je do danas imao rok da uzvrati na taj podnesak.
Do zakazivanja glavne usmene rasprave u ovom postupku ostaje još da Hrvatska u pisanom podnesku uzvrati na dodatne argumente Srbije, a rok za to sud će odrediti naknadno.
U tužbi koju je podnela u julu 1999. protiv tadašnje SRJ, Hrvatska je tvrdila da je Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
U tužbi se traži da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
U kontra-tužbi, Srbija je od najvišeg suda UN zatražila da utvrdi da je Hrvatska počinila genocid tokom operacije "Oluja", u nameri da potpuno ili delimično uništi krajiške Srbe kao etničku grupu.
Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.
Hrvatskim vlastima bi sud, prema kontra-tužbi Srbije, zbog toga trebalo da naloži da kazni genocid počinjen na njenoj teritoriji pre, za vreme i posle operacije "Oluja".
Srbija tužbom traži i da Hrvatska "plati puno obeštećenje" Srbima iz Kninske krajine za "sve gubitke i štete nanete izazvane delima genocida", kao i da "uspostavi neophodne pravne uslove i bezbednu okolinu za siguran i slobodan povratak" članova srpske zajednice u njihove domove u Hrvatskoj i za normalan život uz poštovanje svih nacionalnih i ljudskih prava.
Vlasti u Beogradu tužbom traže i da Hrvatska iz zakona o državnim praznicima ukloni "Dan pobede i domovinske zahvalnosti" i "Dan hrvatskih branitelja", koji se slave 5. avgusta, "na dan trijumfa genocidne operacije Oluja".
Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.
