Izvor: RTS, 17.Avg.2011, 21:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatski lek za "švajcarce"
Hrvatska premijerka Jadranka Kosor i čelnici banaka postigli dogovor o merama za ublažavanje posledica jačanja švajcarskog franka.
Jadranka Kosor i predstavnici vodećih banaka u Hrvatskoj potpisali su, nakon razgovora u sedištu vlade, sporazum kojim je utvrđen model pomoći građanima zaduženim u švajcarskim francima.
Usvojene mere uključuju fiksiranje kursa švajcarskog franka na 5,8 kuna (0,78 evra) za franak, uz odloženo plaćanje akumuliranih kursnih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << razlika.
Razlika između fiksnog i tržišnog kursa, koji je sada 6,62 kune (0,89 evra) za franak, obračunavaće se kao odloženo potraživanje banaka na rok od pet godina, navedeno je u saopštenju hrvatske vlade.
Na kumulirani dug u prvih šest meseci ove godine neće se obračunavati kamata, a nakon toga svaka banka odrediće kamatu shodno svojoj poslovnoj politici, ali ne višu od 3,95 odsto godišnje.
Pravo na korišćenje pomoći imaće svi korisnici stambenih kredita u "švajcarcima".
"To je maksimum koji smo uspeli da dogovorimo s bankarima. Predlagali smo još neke mere, ali za dogovor je potrebno dvoje", rekla je Kosorova. Bankari očekuju da će prve aranžmane po novom modelu ponuditi klijentima u septembru ili oktobru, jer im, kako su objasnili, treba neko vreme "dok prilagode softver".
Predsednik uprave "Privredne banke Zagreb" Božo Prka očekuje da će se ovim merama i smanjenjem vrednosti franka u svetu stanje za građane smiriti.
"Banke ne zarađuju na švajcarskom franku, jer imaju iste obaveze prema svojim kreditorima kao i građani", rekao je Prka, negirajući medijske tvrdnje o velikom profitu od rasta "švajcarca".
Prka je rekao da bi korisnici kredita, ako u narednim godinama kurs padne ispod fiksiranih 5,8 kuna, trebalo da razmisle o konverziji kredita u neku drugu valutu.
Hrvatsko udruženja banaka saopštilo je da ni u jednoj evropskoj zemlji nije donet tako dubok paket mera i da se nadaju da će nove mere olakšati otplatu njihovim klijentima.
Kao primere to udruženje banaka navode Austriju i Sloveniju koje nisu usvojile bilo kakve mere, jer smatraju da je reč o ugovornom odnosu banke i klijenta.
