Izvor: Politika, 04.Jan.2010, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska tužba bila bespredmetna
Vojin Dimitrijević smatra da je hrvatska tužba protiv Srbije bila „očajno loša”. U intervjuu za „Politiku” on ocenjuje da je srpska protivtužbainadžijska reakcija na izjave oba preostala, od desnice i crkve preplašena, predsednička kandidata u Hrvatskoj da neće povući tužbu protiv SR Jugoslavije, koju je sada Srbija „nasledila”.
Kako objašnjavate neočekivanu odluku o podnošenju kontratužbe protiv Hrvatske, samo nekoliko dana nakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što su predstavnici vlasti stavili do znanja da sa time ne treba žuriti?
Ništa učinjeno u besu nije dobro, naročito ne u pravnoj stvari. Ako je hrvatska tužba, podneta 1999. godine, bila bespredmetna i propagandistička i ako se hrvatskoj vladi moglo to prigovoriti, sada slična zamerka može da se stavi Srbiji, kojoj više nije Milošević na čelu. Prvobitna tužba Hrvatske je uz to bila očajno loša: između ostalog, tvrdilo se da je Beograd kriv i za genocid nad Srbima u Hrvatskoj. Anonimni američki advokat koji je pisao tužbu inkasirao je velike pare. Nadam se da je srpska protivtužba stručnija (i jeftinija), ali će i dalje u ovom sporu zarađivati uglavnom advokati, naši, hrvatski i belosvetski.
Treba podsetiti na neke osnovne stvari, kao što je na primer definicija zločina genocida u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju genocida od 9. decembra 1948. Po njoj, bitno je da je svaki opisani akt učinjen „u nameri potpunog ili delimičnog uništenja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe kao takve”. Od mnogobrojnih zločina izvršenih na teritoriji Hrvatske od 1990. do 1995. nikakav sud nije do sada nijedno delo okvalifikovao kao genocid; ne može se očekivati da to uradi ni Međunarodni sud pravde. Znači da ni tužba ni protivtužba nemaju izglede za uspeh.
Postoje li „procesni razlozi” za kontratužbu, odnosno da li Srbija ovim činom u samom procesu dospeva u neki povoljniji položaj?
Koliko mogu da vidim definitivno se napušta pravac odbrane koji se sastojao u tome da se osporava nadležnost Međunarodnog suda pravde za hrvatsku tužbu jer 1999. SRJ nije bila članica UN. Ko podnese protivtužbu ne može više da osporava nadležnost. S druge strane, produžava se postupak jer sud sada mora da uputi protivtužbu Hrvatskoj na odgovor. Kome je to od koristi, ne znam. Zahtevom predsednika Koštunice od 1. novembra 2000. da SRJ bude primljena u UN kao nova članica napravili smo nekakav diskontinuitet s Miloševićem. Sada vidim da branimo sve što je on uradio. Zašto smo ga uopšte smenjivali?
Da li će „istorijski podnesak” o zločinima NDH tokom Drugog svetskog rata imati realnu težinu u samom procesu?
Konvencija o genocidu usvojena je krajem 1948. i ne može da deluje retroaktivno. Ništa što se desilo pre toga ne može se pravno označiti kao genocid. Nezavisna Država Hrvatska bila je faktička tvorevina koja pravno nije postojala. Prema nizu sudskih presuda posle Drugog svetskog rata, za ustaška nedela krivično su odgovarali pojedinci ali za štetu nije odgovarala nijedna država. Bilo je pokušaja stranaca da štetu koju su im pričinile snage NDH nadoknade od tadašnje Jugoslavije ali su ih odgovarajući organi mnogih država, u prvom redu SAD, upućivali da se obrate Nemačkoj ili Italiji, čijim su se kreaturama smatrale ustaške vlasti. Današnja Hrvatska nije pravni sukcesor NDH, ma koliko u njoj bilo obožavalaca Ante Pavelića.
Istorijski deo je verovatno delo istoričara, pa trebalo bi da bude upućen nekom drugom, a ne sudijama. Doduše, on može sudijama da prikaže atmosferu 1991. godine i objasni strahovanja Srba u Hrvatskoj. Međutim, sećanja na ustaške grozote mogla su da budu korisna za odbranu od hrvatske tužbe, a ne za napad na nju. Već sam rekao da je ovaj istorijski esej u sadašnjem trenutku „još jedna kanta otrova prosuta na srpsko–hrvatske odnose”. Uostalom, pitajte Milorada Pupovca.
Sud je genocidom do sada proglasio samo Srebrenicu. Da li ijedna strana može zaista da dokaže da je nad pripadnicima njene nacije počinjen genocid?
Mogu se i dalje voditi postupci protiv fizičkih lica, osumnjičenih da su izvršili zločin genocida – pred unutrašnjim sudovima i dok još traje Haškim tribunalom. Ako se neka osoba osudi onda tek treba utvrditi da li se to delo može pripisati i nekoj državi. Međunarodni sud pravde nije krivični sud i ne može da obavi prvi posao. Podsetimo na Srebrenicu. Tamo je utvrđeno postojanje krivičnog dela genocida, ali sud je odbio da ga pripiše SR Jugoslaviji, odnosno Srbiji, i našao da postoji državna odgovornost samo zato što nisu preduzete sve mere da se zločin spreči i što nisu kažnjeni dostupni počinioci.
Kad je realno očekivati da proces po tužbi i kontratužbi počne?
Prema dosadašnjim iskustvima, bar za 18 meseci. Stranke, a naročito Hrvatska, mogu to novim potezima i da produže.
Šta biste, kao ekspert za međunarodno pravo, savetovali srpskim vlastima u ovom slučaju?
Do sada sam govorio kao pravnik, a sada ću samo kao čovek koji misli da je sačuvao zdrav razum: da sačekaju kraj izbora u Hrvatskoj i da brzo počnu pregovore o povlačenju tužbe i protivtužbe uz traženje drugih načina za poboljšanje odnosa i nadoknadu štete žrtvama. Kažem „brzo”, jer i Srbija može da dođe u predizbornu psihozu pa će onda političari opet da se junače.
J. Cerovina
[objavljeno: 05/01/2010]
