Izvor: Southeast European Times, 20.Feb.2014, 17:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatska preduzima korake protiv rada na crno

Otvara se posebna telefonska linija za prijavljivanje rada na crno, a inspekcije se povećavaju.

20/02/2014

Selena Petrović za Southeast European Times iz Zagreba -- 20.2.2014.

Nastojanja hrvatskog ministarstva rada za smanjenje rada na crno naišla su na pohvale kod EU, koja planira da pokrene evropsku platformu za uspostavljanje saradnje oko tog problema.

„Politiku usmerenu na smanjenje podsticaja za poslodavce da koriste neprijavljeni rad >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i za radnike da ulaze u takve aktivnosti trebalo bi osmisliti u skladu sa već postojećim praktičnim merama i različitim politikama koje utiču na opstanak neprijavljenog rada, kao što su politike zapošljavanja, migracija i oporezivanja“, rekao je Džonatan Tod, portparol Evropske komisije za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, u izjavi za SETimes.

„Ovog proleća komisija će predložiti novu inicijativu za uspostavljanje evropske platforme o radu na crno. Cilj ove platforme biće da se unapredi saradnja na nivou EU. To će pomoći zemljama članicama da efektivnije i efikasnije sprečavaju i odvraćaju od rada na crno“, rekao je Tod.

Hrvatsko ministarstvo rada nedavno je predstavilo svoje planove za povećanje javne svesti o negativnim efektima neprijavljenog rada na radnike i na ekonomiju.

Najčešći vidovi neprijavljenog rada, navodi ministarstvo rada, jesu zapošljavanje radnika bez ugovora o radu i bez plaćanja socijalnih doprinosa za njih, rad zasnovan na lažnim ugovorima, kršenje propisa o radnom vremenu radnika i nezakonito zapošljavanje stranaca.

„U saradnji sa socijalnim partnerima na nacionalnom, sektorskom i lokalnom nivou planiramo organizovati niz javnih tribina i radionica na kojima ćemo pokušati da edukujemo i poslodavce i radnike o benefitima zakonitog rada, odnosno negativnim posledicama rada na crno“, navodi se u saopštenju ministarstva.

Pored toga, biće otvorena specijalna telefonska linija za prijavljivanje slučajeva rada na crno i na osnovu dobijenih informacija sprovodiće se inspekcije.

Ministarstvo se takođe nada da će stati na put neprijavljenom radu korišćenjem zakonodavnih i drugih mera.

„Konkretne mere suzbijanja rada na crno planiramo da predložimo nakon što sa stručnom i interesnom javnosti raspravimo sva ključna pitanja, odnosno doznamo njihova razmišljanja o uzrocima takvih oblika rada, te predlozima mogućih rešenja“, reklo je ministarstvo.

Prema analizi konsalting kompanije AT Kerni, sa sedištem u Sjedinjenim Državama, siva ekonomija, koju čine neprijavljeni rad i neprijavljeni prihodi, predstavljala je 2013. godine 28 odsto hrvatskog BDP-a. Ta cifra je 2012. iznosila 29 odsto, a 2009. godine 30 odsto.

Iako se cifra smanjuje, i dalje je mnogo veća od proseka EU koji iznosi 18 odsto, navodi se u izveštaju.

Pokušavajući da smanje svoje troškove, neki poslodavci odlučuju da ne prijave svoje radnike ili da ne prijave ukupna primanja zaposlenih kako bi izbegli plaćanje ukupnih socijalnih doprinosa za njih.

Kazne za poslodavce koji izbegnu da prijave radnike kreću se od 8.000 do 13.000 evra.

Marinko Učur, profesor Pravnog Fakulteta Univerziteta u Rijeci, kaže da problem neprijavljenog rada ne može da se posmatra odvojeno od drugih propisa kojima se uređuju rad i radni odnosi.

„Prema tome, to [najavljene aktivnosti] mogu biti samo nekakve političke mere i ništa od toga“, rekao je Učur za SETimes. „[Ovo je] pitanje stvaranja jedne potpuno nove kulture, a on [ministar] to ne može napisati u propisu – kultura rada proizlazi iz kulture odnosa koji su ispred toga.“

Darko Šeperić, savetnik za socijalnu politiku Saveza samostalnih sindikata Hrvatske, kaže da je neprijavljeni rad složeni problem i da akcija protiv njega treba da uključuje celokupnu vladu, a ne samo ministarstvo rada.

„To zahteva koordinaciju i sinergiju većeg broja resora, kao i drugih učesnika na tržištu rada“, rekao je Šeperić za SETimes.

Javnost je podeljena oko ovog pitanja.

„Pa ljudi jedva žive, ako ne zarade nešto sa strane, šta će? Prvo nek srede državu, pa onda nek rade ovo drugo“, rekao je Zlatko Mehin (55) iz Zagreba za SETimes.

Ali, Milica Kozjak (48), takođe iz Zagreba, želi da se problem neprijavljenog rada reši.

„Neprijavljeni rad nam ne treba. Mi koji pošteno radimo ispaštamo zbog toga“, dodala je ona.

Vladislav Ilić, umetnik u svojim ranim tridesetim, kaže da vladin plan zaslužuje pohvalu, ali je skeptičan u pogledu implementacije.

„Želim videti rezultate. Svašta je obećavano zadnjih 20 godina, pa moram prvo da vidim da bih poverovao.“

Šta vlade mogu da učine da bi sprečile rad na crno u regionu? Recite nam šta mislite u prostoru za komentare.

Nastavak na Southeast European Times...