Izvor: RTS, 05.Avg.2010, 15:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska obeležava Dan pobede
Akcija "Oluja" je kruna hrvatske borbe za slobodu i briljantna vojna operacija, bio je zajednički stav Ive Josipovića, Jadranke i Luke Bebića, na centralnoj svečanosti povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti u Kninu.
Hrvatska danas slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti, u znak sećanja na akciju hrvatske vojske i policije "Oluja".
Postavljanjem spomen ploče u Kninu, u znak sećanja na stradanje civila akciji "Oluja", Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatske >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << želela je da doprinese početku dijaloga o počinjenim zločinima, rekao je predstavnik Inicijative Mario Važić.
U akciji hrvatske vojske i policije ubijeno na stotine ljudi i proterano nekoliko stotina hiljada Srba, naveo je Važić u izjavi agenciji Beta.
"Bez obzira koliki je značaj akcija 'Oluja' imala za Hrvatsku, naša je želja da doprinesemo otpočinjanju javnog dijaloga o zločinima i da uputimo izvinjenje porodicama žrtava", rekao je Važić govoreći o razlozima za postavljanje obeležja.
Predstavnici Inicijative postavili su spomen ploču uz put, na severnom izlazu iz Knina, kojim su pre 15 godina izbeglice iz Knina i okoline bežale u koloni i od kojih su mnogi zauvek napustili to područje.
Akcija "Oluja" je kruna hrvatske borbe za slobodu i briljantna vojna operacija, bio je zajednički stav predsednika Ive Josipovića, premijerke Jadranke Kosor i šefa Sabora Luke Bebića, na centralnoj svečanosti povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti u Kninu.
Josipović je istakao da je Hrvatska vojska u svojoj "briljantnoj akciji uspela da oslobodi najveći deo okupirane hrvatske teritorije i omogućila kraj rata u BiH", istakavši da je "pobeda bila časna".
On je, istovremeno, rekao da se Hrvatska "mora brinuti za sve prognane i sankcionisati sve zločine, kako bi bila država dostojna svojih branilaca" i naglasio da je "saradnja sa susedima, bez zaboravljanja sopstvenog dostojanstva i istorije, put napretka".
"Niko neće revidirati hrvatsku istoriju i obrisati istorijske istine da smo bili žrtva i da smo branili svoju domovinu i svoj dom, svoju budućnost i budućnost naše dece", rekla je premijerka Jadranska Kosor.
"Prošla su vremena kad su nam govorili šta ćemo slaviti. Slavićemo 'Oluju', jer tako slavimo pobedu i mir", rekla je Kosorova.
"Da bismo mogli da poštujemo druge, prvo moramo poštovati sebe i svoje heroje. Iz Knina, mesta gde je poražena Miloševićeva politika, poručujem da će Hrvatska učiniti sve da uključi susede u evroatlantske integracije, ali i poručujem da nikome nećemo dopustiti da revidira istoriju i dira u naše svetinje", dodala je hrvatska premijerka.
Svečanost pod sloganom "Svi zajedno", u organizaciji ministarstava porodica, veterana i međugeneracijske solidarnosti, unutrašnjih poslova i odbrane počela je polaganjem venaca i paljenjem sveća na gradskom groblju u Kninu i podizanjem državne zastave na kninskoj tvrđavi.
Posle defilea postrojavanja veterana i pripadnika hrvatskih oružanih snaga na gradskom stadionu, održana je centralna svečanost, a posle toga verski obred za hrvatske branioce.
Dan pobede i domovinske zahvalnosti obeležen je i u Vukovaru, oglašavanjem crkvenih zvona i sirena i polaganjem venaca na groblju žrtava Domovinskog rata.
SNV: Ne govori se o stradanjima ljudi
Srpsko narodno veće je juče, povodom "Oluje", istaklo da se "o ratnim zbivanjima i dalje govori jednodimenzionalno, bez uvažavanja iskustava onih drugih, bez svesti o pluralnosti uspomena, i još uvek s naglaskom na državne i nacionalne razloge, a ne na sudbine i stradanja ljudi".
"U Hrvatskoj se, ni nakon 15 godina, ne vodi računa o tome da su Srbi u Hrvatskoj zaobilaženi i povređeni, već se radi na produkciji mitova i prisilnih istina o kojima se ne sme raspravljati. Tako se neće doći do pomirenja i do uslova u kojima će svi biti ravnopravni", izjavio je predsednik SNV Milorad Pupovac.
Hrvatski mediji i političari predstavljaju "Oluju" kao briljantnu vojnu pobedu, u kojoj su od jutra, 4. avgusta, za samo 84 sata, hrvatske snage oslobodile oko 10.500 kvadratnih kilometara ili skoro petinu države, što je uticalo na završetak rata u BiH i mirnu reintegraciju Podunavlja u ustavno-pravni poredak Hrvatske.
