Izvor: B92, 20.Avg.2015, 13:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska dobila packu EK zbog ćirilice
Uvereni smo da će Hrvatska poštovati nacionalne i međunarodne obaveze o zaštiti nacionalnim manjina, objavila je Evropska komisija.
Dvojezični natpisi i manjinski jezici u nadležnosti su država članica Evropske unije, objasno je portparol EK Kristijan Vigand.
I dok hrvartski državni vrh i dalje "gromoglasno ćuti" o, kako je to primetio zagrebački "Večernji list", "vukovarskom loptanju ćirilicom", Evropska komisija uverena je da će hrvatske vlasti ispuniti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nacionalne i međunarodne obaveze, posebno Okvirnu konvenciju Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina i Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima, koje je zvanični Zagreb ratifikovao, poručio je portparol EK Kristijan Vigand.
Izvršno telo EU tako je za Hinu komentarisalo izmene gradskog statuta Vukovara kojima su ukinuti ćirilični natpisi na gradskim ustanovama u tom gradu sa znatnim udelom srpskog stanovništva.
"Poštovanje jezičke i kulturne raznolikosti jedan je od kamena temeljaca EU-a...No, nacionalne jezičke politike, uključujući dvojezične ploče, nisu regulisane zakonima EU i u nadležnosti su svake zemlje članice", precizirao je Vigand.
HDZ-ova većina u vukovarskom gradskom veću izglasala je 7. avgusta izmene statuta po kojima do daljeg nisu predviđeni dvojezični natpisi naziva gradskih ustanova, institucija, ulica i trgova, što je protiv Ustava i Ustavnog zakona koji reguliše prava nacionalnih manjina.
Ustav i zakoni, naime, predviđaju da ukoliko broj manjinskog stanovništva prelazi 30 odsto, stiče pravo na ravnopravnu upotrebu jezika i pisma.
Taj je potez izazvao nezadovoljstvo srpske nacionalne manjine i oštre kiritke iz Beograda, koji je najavio da će se zbog toga obratiti evropskim i međunarodnim institucijama.
Ni 17 godina od mirne reintegracije u Vukovaru nema mira između većinskog hrvatskog i manjinskog srpskog naroda. Koplja se danas lome na ustavnim pravima Srba koji često još nose breme agresora i kolektivne krivice, pišu pojedini hrvatski mediji.
Poznavaoci prilika i eksperti strahuju da bi napetost između većinskog hrvatskog i manjinskog sprskog naroda mogla da se pojača na obeležavanju Dana oslobođenja Vukovara 18. novembra.
Problem dvojezičnosti kulminirao je krajem 2013. godine kada je u Vukovaru počelo postavljanje dvojezičnih natpisa koji su od tada više puta skidani i, uz sukobe s policijom, razbijani u organizaciji braniteljskih udruženja, ali i desnog krila političke opozicije.
Vodeći među njima, Štab za odbranu "hrvatskog Vukovara", prikupio je i potpise za pokretanje procedure kojom bi se raspisao referendum, a kojim bi se izmenio član Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina na ravnopravnu uporabu jezika i pisma. Umesto dosadašnjeg udela od 30 odsto pripadnika manjine na području lokalne samouprave, državne uprave i pravosuđa, Štab je zatražio da se prag digne na 50 odsto.
