Izvor: B92, 20.Mar.2014, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Hrvati defanzivni u Hagu"
Hag -- Počela je druga runda izlaganja argumenata na usmenoj raspravi u sporu između Srbije i Hrvatske, po uzajamnim tužbama za genocid u Međunarodnom sudu pravde.
U Međunarodnom sudu pravde danas je započela druga runda izlaganja argumenata na usmenoj raspravi u sporu između Srbije i Hrvatske, po uzajamnim tužbama za genocid na području Hrvatske od 1991. do 1995. godine.
"Na današnjem zasedanju hrvatska strana je počela sa iznošenjem argumenata u drugom krugu usmene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rasprave u ovom sporu. Ono što smo čuli odnosi se na prilično defanzivne stavove u pogledu brojnih prigovora koj je srpska strana iznela u svom tužbenom zahtevu", rekao je Tanjugu šef srpskog pravnog tima Saša Obradović.
Vreme koje su posvetili pojedinim od naših prigovora, da ih tretiraju veoma ozbiljno, prema rečima Obradovića, pokazaje da hrvatski slučaj ne stoji baš najbolje.
Srpska strana će svoje argumente nastaviti da izlaže idućeg četvrtka i petka, kako u odnosu na tužbu, tako i naš uzvratni odgovor u vezi sa protivtužbom.
Obradović je ukazao da je interesantno pitanje koje je Hrvatska dobila od sudije iz Britanije Kristofera Grinvuda, koje se odnosi na prihvatljivost nepotpisanih izjava pred hrvatskim sudovima u vreme kada su te izjave nastajale.
"Mi svi vrlo dobro znamo da pred sudovima bilo u Hrvatskoj, bilo u Srbiji, takve izjave ne mogu da se koriste kao dokazi, niti izjave koje je policija uzima u svom postupku. Međutim, te izjave su se pojavile u predmetu i na tome je zasnovan hrvatski slučaj", naveo je šef srpskog pravnog tima.
Predstavnici srpskog pravnog tima na čelu sa Obradovićem predstavili su tokom prošle sedmice protivtužbu Srbije, u kojoj su detaljno opisani masovni zločini i genocid nad Srbima koji su izvršile zvanične hvatske oružane snage, na čelu sa državnim rukovodstvom predvodjenim predsednikom Franjom Tuđmanom.
Glavni dokaz genocidne namere i isrebljenja Srba iz Hrvatske su transkripti sa sastanka Tuđmana sa vojnim vrhom hrvatske na Brionima 1995. godine na kom je planirana operacija Oluja.
Sudu su ranije dostavljeni transkripti sa tog sastanka medju kojima je i ključna rečenica Franje Tuđmama koja dokazuje želju za uništenjem sprske etničke grupacije u Hrvatskoj "da Srbima treba zadati takav udarac da praktično nestanu".
Srpska strana je podnela sudu i prezentovala niz dokaza i svedočenja da operacija "Oluja" ispunjava sve elemente krivičnog dela genocida, kao i da je Hrvatska prekršila svoje obaveze iz Konvencije o sprečavanju genocida.
Osim opisanih zločina od 1991. do 1995. u Hrvatskoj, protivtužba Srbije predočila je istorijski kontekst događaja osvrćući se i na period od 1941-1945. godine, radi lakšeg razumevanja dogadaja koji su usledili od 1991. do 1995.godine.
U dokumentu koji je podnet Međunarodnom sudu pravde su podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija "Bljesak" i "Oluja".
Pored utvrđivanja da li je počinjen genocid u Hrvatskoj od strane jedne ili druge države u sporu, jedno od pitanja koja će sud utvrđivati na zahtev Srbije je pitanje vremenske nadležnosti za odlučivanje.
Srbija osporava nadležnost suda za odlučivanje o događajima koji su se desili od 1991. do 27. aprila 1992. godine kada je formirana SRJ, a čiji je pravni sukcesor Srbija.
Kada je 2008. godine sud procenio da je naležan za odlučivanje u tom sporu, on nije rešio pitanje vremenske nadležnosti, jer je ocenio da je to vezano za sadržinu spora.
Usmena rasprava, koja je počela 3. marta izlaganjem hrvatskog pravnog tima, biće zaključena 1. aprila.
Ovo je završnica spora koji je počeo još 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Medjunarodnom sudu pravde protiv Srbije.
Hrvatska, predvodjena tadašnjim predsednikom Tudjmanom, 2. jula 1999. godine pokrenula je postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.
Srbija je odgovorila kontratužbom koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
Usmenom raspravom predsedava predsednik MSP-a sudija iz Slovačke Petar Tomka.
Usmenoj raspravi, prethodila je dugogodišnja pisana rasprava koja se odvijala putem podnošenja pisanih podnesaka sudu, kao što su: tužba, odgovor na tužbu, konratužba, odgovor na nju, a sve uz obimnu dokumentaciju na više desetina hiljada stranica.
