Izvor: Večernje novosti, 20.Maj.2015, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvat referent koči povraćaj srpske imovine
REFERENT iz Hrvatske u Strazburu koči tužbu za povrat srpske imovine iz ove države! Pokušavajući da okončaju višegodišnje muke i povrate svoju imovinu u Hrvatskoj, srpski državljani i preduzeća udarili su o zid, ni manje ni više, već Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji inače predstavlja poslednju nadu u potrazi za pravdom. Da li će njihova tužba, odnosno predstavka, uopšte stići do sudije u Strazburu odlučuje zaposleni u sekretarijatu ovog suda, a to je u ovom slučaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << bio - hrvatski državljanin Zvonimir Mataga! Advokati iz kancelarije "Ristić i partneri" ukazali su juče na situaciju da se brojne predstavke srpskih građana pred ovim sudom odbacuju zbog proceduralih razloga, i pozvali vlade Srbije i Hrvatske da pokušaju da reše taj problem. Srpskoj firmi, koju je zastupala ova kancelarija, tako su zauvek zatvorena vrata Evropskog suda za ljudska prava, a da njihov slučaj do sudija - nije ni došao. Predstavku ove firme, kako kažu, odbio je referent, hrvatski državljanin, zaposlen u sekretarijatu suda. I to, kako navode, bez ikakvog obrazloženja. Pravilo 47, uvedeno od januara prošle godine, zahteva da se, prilikom podnošenja predstavke ovom sudu, striktno poštuje i - maksimalan broj strana, inače će aplikacija biti odbačena.SUMNjA Advokat Gordana Kerkez rekla je da ovakav postupak može da otvori sumnju u nezavisnost i svrhu suda u Strazburu. - Građani više nemaju garanciju da će, ako su prošli postupak pred nacionalnim sudovima, o povratku imovine raspravljati u sudu u Strazburu - rekla je Kerkez, navodeći da advokatska kancelarija ne aludira da je sud pristrasan organ i da ima mane u radu, već da mora da postoji sistem kontrole, ali i da se nada i poverenje srpskih građana u sud u Strazburu, moraju svesti u realne okvire. - Sud u Strazburu je zauzeo formalističko stanovište i nas pravnike dovodi u zabunu: pravilo 47 isključuje bilo kakvo neformalno dostavljanje predstavki, što je bilo dozvoljeno do pre dve godine - kaže za "Novosti" advokat Zoran Ristić. - Da li je to pravilo uvedeno zbog Srbije, kao zemlje, ili zbog velikog broja predstavki, kojih je iz Srbije bilo oko 40.000 u protekle tri godine pred ovim sudom, ne znam. Suština je da ova prva odbijenica, iako nije stručna već predstavlja neformalno odbijanje aplikacije, može da dovede do lanca odbijanja prava na povraćaj imovine srpskih državljana i firmi, koja vredi više od milijardu evra. Kancelarija "Ristić i partneri" zastupa 10 preduzeća u stečaju, koja u Hrvatskoj potražuju svoja odmarališta. - Za tih deset firmi još nismo završili prvi deo priče pred hrvatskim pravosuđem, ali i to će brzo biti okončano - navodi Ristić. - Plaši me činjenica da je moguće da se moja aplikacija, kao advokata kome je ovo uži fah, odbaci, a da ne bude ni iznet pred sudsko veće. Zato upozoravamo da je potrebno da se praksa promeni, rad suda u Strazburu pojednostavi. Uvođenjem pravila 47 ovaj sud je doveo pravni sistem do apsurda, da je važnija forma od suštine. Jer vi praktično ne znate zbog čega su vam aplikaciju odbacili. Samo vam saopšte: "Ne uzimamo vašu aplikaciju u razmatranje, ona nije izneta pred veće suda, niti će biti izneta, već je uništena". I ta priča je za klijenta završena - za sva vremena. Inače, imovinu u Hrvatskoj potražuje veliki broj preduzeća. Samo vrednost zgrada, stanova i odmarališta naših firmi i opština u Hrvatskoj, u trenutku raspada SFRJ, bila je 1,8 milijardi evra. Ovo su pokazale tadašnje procene Republičke direkcije za imovinu. Svoju imovinu u Hrvatskoj ostavilo je, prema procenama, od 300 do 400 srpskih preduzeća, među kojima je veliki deo privatizovan, ili je u stečaju. MUKE PO PROCEDURAMA DA bi došli do Strazbura, u želji da ostvare svoje pravo na povrat imovine u Hrvatskoj, građani i preduzeća iz Srbije prvo treba da prođu sve pravne procedure u Hrvatskoj: od opštinskog, odnosno trgovačkog suda, preko županijskog, odnosno visokog trgovačkog suda, potom Vrhovnog, pa Ustavnog suda. Svi ti postupci zajedno traju bar devet godina. Tek potom mogu da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. U narednom periodu, kako se očekuje, pred ovaj sud bi trebalo da stigne čak 7.000 aplikacija, koja se odnose na povraćaj imovine u Hrvatskoj.
Nastavak na Večernje novosti...
