Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Okt.2008, 16:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrkanje može biti opasno

LONDON - Neurolozi su otkrili da u hrkanju dolazi do prekida dovoda kiseonika u mozak što dramatično utiče na centre za pamćenje.

Hrkanje u izvesnim slučajevima može ukazivati na problem koji bi mogao prouzrokovati oštećenja mozga i gubitak pamćenja.

Naučnici su ustanovili da najčešće i uobičajene teškoće u disanju, praćene hrkanjem, mogu izazvati uništavanje nekih ćelija mozga.

Otkriće bi moglo da objasni zašto je uobičajena apnea u snu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << najčešće povezana sa teškoćama u učenju i pamćenju. Apnea je stanje kad dovod vazduha u pluća prekinu jezik ili meka tkiva nepca ili krajnika nakon čega nastaje hrkanje.

Lišena kiseonika, usnula osoba se naglo budi uz snažno hrkanje. Ovo se može ponoviti nekoliko puta u toku noći čime se potpuno remeti ciklus zdravog i neophodnog spavanja i sna.

London: Manja siva masa usled nedostatka vazduha

Neurolozi sa britanskog Nacionalnog instituta za srce i pluća Kraljevksog koledža u Londonu skenirali sue mozak sedam osoba s poremećajem spavanja i sedam bez poremećaja.

Ustanovili su da pacijenti koji pate od poremećaja imaju manju koncentraciju moždane sive mase u predelu mozga pod imenom hipokampus od onih bez tegoba.

Ništa bez hipokampusa

Hipokampus je deo mozga koji igra ključnu ulogu u procesu pamćenja.

Rezultate svojih istraživanja neurolozi su objavili u stručnom časopisu "Medicina spavanja" dok magazin "Nju sajentist" zaključuje: "Ono što je najveće iznenađenje su jasni rezultati dobijeni posle istraživanja na tako malom broju pacijenata".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...