Izvor: Politika, 30.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrišćanstvo je kultura srca i uma
Jedan od najboljih primera duhovnog preporoda u Srbiji je obnova manastira Đurđevih stupova u Rasu, zadužbine Stefana Nemanje, koja je tri veka bila u ruševinama. Akcija "Podignimo stupove" okupila je veliki broj glumaca, muzičara, sportista, koji su svako na svoj način pomogli da jedna od najstarijih srpskih svetinja oživi i da se u crkvi ponovo čuje liturgijsko pojanje.
Poslednjih godina za svaki Božić i Vaskrs umetnici okupljeni oko "Društva prijatelja Đurđevih stupova" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obraduju ne samo vernike, atraktivnim TV spotovima starih crkvenih pesama u modernom aranžmanu.
– Kroz akciju " Obnovimo stupove" mnoge poznate ličnosti su se zainteresovale i upoznale sa suštinom naše pravoslavne vere. To je privuklo dosta mladih da dođu u naš manastir, gde u duhovno mirnoj atmosferi postavljaju razna pitanja. Uglavnom se interesuju kako da pomire hrišćanstvo sa savremenim životom. Iz njihovih priča saznajemo da im je pravoslavlje pomoglo da usmere svoj život ka pravim suštinskim vrednostima – kaže jeromonah Gerasim iz manastira Đurđevi stupovi.
Otac Gerasim ističe da je danas na mladima veća odgovornost, jer oni treba da pomognu svojim roditeljima da se vrate pravoslavnoj veri.
– Ima tu i problema i nerazumevanja, jer su očevi i majke vaspitavani drugačije, nisu nikad postili, tako da je njihov povratak crkvi sporiji, ali treba imati strpljenja. Obradujem se kad mi dođu roditelji u manastir i u razgovoru priznaju da su od dece koja idu na veronauku čuli molitve, pa su se i oni zainteresovali za ono što propoveda crkva. Najvažnije je da Srbi shvate da crkva postoji zbog njih i njihovog spasenja. Zato je potrebno da naši ljudi poput Grka i Rusa više poštuju sveštenike, jer oni su duhovni "rukovoditelji" –priča zamenik igumana Đurđevih stupova.
– Mali broj naših vernika je religiozno obrazovan i uglavnom nedovoljno zna šta znači liturgijski život – kaže prezviter Vladimir Zamahajev iz Crkve svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru, ali, ipak ima pomaka kod mlađe generacije koja želi da razume u šta veruje.
– Naši vernici dođu u crkvu prošetaju se, upale sveću, pomole se Bogu i to je za njih vrhunac verskog života. Ima tu i tragova paganstva, pa i nekog magijskog pristupa veri. U glavnom je prisutan strah Božiji. Mnogi razmišljaju, sad će me Bog smrviti zbog nečeg što sam učinio, a Bog je u stvari ljubav – objašnjava otac Vladimir.
Ovaj sveštenik kaže da je, nažalost, za mnoge naše vernike krsna slava još uvek folklorni običaj, koji nema nikakve veze sa crkvenim i religijskim osnovama. – Slave slavu, a ne spreme kolač i žito niti upale sveću. Neki, pak, sakupe goste i slava se pretvori samo u bogatu večeru bez molitve – dodaje otac Vladimir.
Jerej Vladimir Zamahajev na primeru bežanijske Crkve svetog velikomučenika Georgija, gde je doskora službovao, pokazuje koliko ljudi, zapravo, idu u crkvu:
– Parohiji bežanijske crkve pripadaju blokovi 44, 45, 61, 62 i 63, što je otprilike 30.000 stanova. Neka u svakom domaćinstvu živi po tri člana, to je 80.000 do 100.000 ljudi. Na nedeljnim liturgijama okupi se 150-200 vernika što je tek jedan do dva promila ukupne populacije. Na Božić ili Vaskrs dođe između 1.000 i 1.200 ljudi. Pričešćujemo po sat vremena, a to je tek nešto više od jedan odsto stanovnika koji žive u toj parohiji.
Iako je liturgijski život u začetku, Goran Radenković, pravoslavni teolog smatra da se u našem narodu, ipak, budi iskrena pobožnost i želja za življenjem u Hristu. "Pripadamo generaciji koja danas više zna o pravoslavnoj veri od naših predaka. Možda su oni jače postili, ali pogledajte koliko danas ima knjiga sa hrišćanskom tematikom ili koliko umetnika slika vredne i dogmatski ispravne ikone", kaže ovaj profesor u bogosloviji "Sveti Sava" u Beogradu.
Radenković ističe da je sekularizacija u celoj Evropi ozbiljno nagrizla hrišćanski pogled na svet. Citirajući austrijskog mislioca Stefana Alojza Šupetera, ovaj bogoslov dodaje da je i "demokratija postala zamena za religiju", a da razni univerzalni kultovi troše energiju hrišćanstva.
– Nije toliko bitan broj vernika, jer je Hristos govorio "Ne boj se malo stado" i "Mnogo je pozvanih, ali je malo odabranih". Zato na Crkvu treba gledati kao na zadatu kategoriju. Sveti Avgustin je Hristovo učenje nazvao "docta spes", ili učena nada u dolazak Carstva Božijeg. Zato je hrišćanstvo i kultura srca i kultura uma. Ali, nažalost danas u svetu raste fundamentalizam dok je ono tanano prefinjeno hrišćanstvo u stagnaciji – kaže Goran Radenković, podsećajući nas na opominjuću misao Pola Valerija, francuskog pesnika i esejiste: " 21. vek će biti religiozan ili ga uopšte neće biti".
[objavljeno: ]
