Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Apr.2011, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrišćanski vernici danas slave Uskrs
BEOGRAD -
Svi hrišćani u svetu danas slave Uskrs, najveći hrišćanski praznik.
Uskrs ove godine "pada" na isti dan i po julijanskom i po gregorijanskom kalendaru, tako da ga zajedno slave i pravoslavni i katolički i protestantski hrišćani.
U ponoć u Sabornoj crkvi patrijarh srpski Irinej služio je Vaskršnje jutrenje, a u 9.00 Vaskršnju liturgiju, kojoj između ostalih, prisustvuje i ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Patrijarh je u Uskršnjoj poslanici čestitao svim hrišćanima Uskrs, poručivši da su odnosi među narodima i među pojedincima ugroženi sebičnošću, međusobnim prezirom, nasiljem i mržnjom.
"Očevidno, duhovni i moralni poremećaji u ljudskom društvu, kao odvajkada, praćeni su i sada prirodnim poremećajima poput cunamija. Nisu li to novi podsetnici čovečanstvu da zaista postoji uzajamnost među duhovnim i moralnim stanjem i prirodnim fenomenima", rekao je patrijarh Irinej.
On je poručio da vaskrsnuće Hristovo vraća ljude jedne drugima i daruje im večni smisao življenja.
Svečanu uskršnju misu u 10.00 u Župi Krista kralja u Krunskoj ulici služi beogradski rimokatolički nadbiskup Stanislav Hočevar, koji je prethodno predvodio Uskršnje bdenje u Crkvi Uznesenja blažene device Marije na Neimaru, kojem je prisustvovao i predsednik Srbije Boris Tadić.
Nadbiskup Hočevar je sinoć poželeo srećan Uskrs svim hrišćanima, uz reči da je veliki dar s neba to da ovaj praznik ove godine svi hrišćani ponovo slave zajedno.
Nadbiskup je prethodno u Uskršnjoj poslanici poručio da je predrasude i loše navike moguće pobediti razgovorom i, pre svega, molitvom i da je energiju sukoba moguće preobraziti u saradnju.
Uskrs je najveći praznik jer suština hrišćanskog učenja označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.
Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.
Srpska pravoslavna crkva vreme računa po starom - Julijanskom kalendaru, a država Srbija po novom - Gregorijanskom kalendaru. Otuda i razlika u datumima.
Za Uskrs se jaja boje crvenom bojom i drugim jarkim bojama i poklanjaju prijateljima. Jaje ima simboličko značenje jer se iz njega rađa život.
Za ovaj praznik sprema se kolač koji domaćin za vreme ručka lomi zajedno sa decom.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
