Izvor: Večernje novosti, 25.Sep.2016, 13:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrast iz Lunjevice pamti i Nemanjiće

U poznatom kraju u Gornjem Milanovcu još lista, kako se tvrdi, najstarije drvo u Srbiji. Istraživači tvrde da je već prešao osam vekova i da pamti pretkosovsko doba POSVEĆENI starinski hrastovi, dokazi naše istorije, minulih meseci su posečeni usled saobraćajnih, državničkih, a uz njih obavezno i medijskih ujdurmi. Kao nedavno zapis na Savincu, iznad Gornjeg Milanovca, za kog se računa(lo) da je bio star šest vekova, a smetao je gradnji Koridora 11 na deonici E >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 763. I tako redom... Naspram svih tih državno razvikanih hrastova, još i te kako živ, lisnat zapis lužnjak u obližnjoj Lunjevici tiho je premašio - svoj osmi vek! Daleko od javnosti, ali uz znanje države (!) koja ne vodi brigu o njemu. Osam i po metara obima u visini ljudskih grudi, niže prema korenu još deblji, "svedoči" povesnici od pre Kosovskog boja 1389. i kasnijim srpskim tragedijama i bunama. Ponosito, stameno prkosi strašnim burama. Vetrovitim i političkim. Do gorostasa, kog je stvorila priroda, a časni ljudi održali, vode nas poznati akademski slikar Ilija Drašović (83) iz Lunjevice, i četvorica znalaca istine o tom zapisu. Oni su: istoriografski publicista Vojkan Nikolić, prirodnjak Dragan Obradović, RTV tehničar Miroslav Tomašević, svi vezani za susednu Jablanicu poreklom ili ljubavlju prema njoj, i pisac Miloš Kapetanović iz Grabovice. Ta tri sela su uveliko sudbinski i istorijski isprepletena, kao retko koja u Srbiji. Zato u njima narod zna i poštuje istinu o zapisu u Lunjevici. Da li najstarijem u Srbiji?! - Državnom zaštitom, na ovom hrastu je od 1937. stajala metalna tabla, na kojoj je pisalo: "star 750 godina". Ko ju je pre desetak godina od nadležnih skinuo i zašto, ne zna se... Šteta za istoriju i narod. Zlatnim slovima bi na njemu trebalo da bude upisana njegova starost! Odrastao sam pod ovim hrastom. Kao deca smo, po pričama starih, spoznali njegov značaj. To je imanje mog počivšeg prijatelja Živorada Trifunovića. U Takovu je 1815. dignut Drugi srpski ustanak pod mnogo mlađim hrastom zapisom, kojeg više nema, a postoji njegov osušeni, kasnije sađeni naslednik. Prvi ustanak u Orašcu opet je narodski vezan za zapis, daleko mlađi. A evo u Lunjevici, imamo živ hrast svetinju iz doba Nemanjića, najumnijih vladara svog vremena i kasnije! - svedoči Drašović.Ljudi, koji poštuju ovu prirodnu i duhovnu svetinju, spasavali su ogranke od loma tako što su pod njih podmetali visoke drvene stupove, rašlje. Litija je, stolećima, tu išla na Belu subotu. Sada od zapisa kreće moleban državi za njegovu zaštitu, kao osmostoletnog "svedoka" i "učesnika" u stvaranju slobodne srpske države! Ambijent oko hrasta svetinje pun je starinskih srpskih malih kućnih građevina. Baš kao da smo usred srpskog arhaika!ARHEOLOŠKI NALAZI? - TREBALO bi modernim uređajuma sondirati ovaj teren, jer se po starim spisima veruje da tuda postoje vredni arheološki nalazi. Uz ovaj zapis, koliko se zna najstariji a živ u Srbiji, naspram onih koji se sasušeni čuvaju kao spomenici istorije, što i te kako treba poštovati, trebalo bi da bude jedno od čestih stecišta Turističke organizacije Srbije, đačke istorijske škole i umetničkih škola raznih žanrova - smatraju Drašović i drugi. ZAŠTIĆENO DOBRO U ZAVODU za zaštitu prirode Srbije, u kategoriji Zaštićena prirodna dobra, zapis u Lunjevici vodi se pod registarskim brojem 362, kao spomenik prirode sa godinom zaštite od 1994. - Ne sumnjamo u taj zvaničan akt, ako tako glasi. Sumnjamo u volju srpske države, od najviših do lokalnih vlasti, da ga štite od propadanja, jer ga štite samo seljaci iz ta tri sela i porodice ćerki počivšeg Trifunovića! - kategorični su naši sagovornici

Nastavak na Večernje novosti...