Izvor: S media, 04.Dec.2012, 14:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrana za „DŽ“? Gde to ima?! (VIDEO)
Okruženi smo hranom, ali nas neznanje vrlo često sprečava da uživamo u blagodetima koje su nam dostupne. Dok jedni potpuno isključuju hranu iz prirode, drugi dovode u opasnost svoje zdravlje koristeći različito bilje i plodove.
Klopa iz žardinjere
Mada se često nesavesno odnosimo prema prirodi, ona je oduvek bila izdašna i milosrdna prema nama. Kao da smo iz pamćenja potpuno izbrisali staru izreku „Nismo nasledili prirodu od svojih predaka, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << već smo je pozajmili od svoje dece.“
-Dobro je što se u svako doba godine može pronaći nešto hranljivo i blagotvorno iz prirode – kaže za S media portal Dragana Bokan, viši fizioterapeut iz Beograda, autor nekoliko knjiga o hrani iz prirode. - Dok jedni potpuno isključuju hranu iz prirode, drugi dovode u opasnost svoje zdravlje koristeći različito bilje i plodove.
Prema njenim rečima, korenska biljka tušt prava je riznica zdravlja i hranljivih materija.
-Još ima tušta u prirodi, čak i u gradu, u žardinjerama, u baštama. Korenska je biljka, zelena, sa listićima, prepuna omega 3 masnih kiselina, a izdvaja se od ostalih biljaka po idealnom odnos kalcijuma i magnezijuma - navodi Bokan.
Od ukusnih zalogaja...
Niče prva, živi do snegova, koristi se cela biljka... Kopriva. Znamo da listove možemo koristiti na više načina, u čorbama, različitim jelima, ali ni koren nije za bacanje.
Čaj od korena koprive odvaja sluz iz pluća, čisti želudac, jetru i creva, a ujedno je izvrstan lek za lečenje anemije, žutice, malarije i svih drugih groznica, čisti krv, pospešuje probavu, smanjuje uzrujanost i nesanicu.
…do leka
Hladni dani usporavaju rast i razvoj biljke, pa tako i stvaranje lekovitih sastojaka. Početak decembra je idealno vreme za korišćenje korena biljaka maslačka, odoljena, zečijeg trna, slatkog korena... Cela biljka maslačka je jestiva, a čaj od njegovog korena je posebno blagotvoran za vid. Koren zečjeg trna je diuretik, a koristi se i kod reumatskih oboljenja, gihta i krvarenja.
Slatki koren (sladić) koristi se kao čaj i pije se tri puta dnevno.
I imela „voli“ decembar
Jedna od retkih biljaka koja daje i plodove u ovo doba godine je imela. Reč je o biljci sa razgranatim grmom koje uspeva na hrastu, vrbi, jabuci... Njoj je životno potrebna biljka domaćin, s kojom čini zajednicu. Dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arterioskleroze.
Superhrana budućnosti
U jesen se mogu u prirodi pronaći i raznovrsne jestive pečurke. Sadrže proteine i vodu, nemaju loše masnoće, a imaju lekovito dejstvo. Tartufi, bukovače, vrganji, samonikli šampinjoni, rujnica, sunčanica, šumsko pile su samo neke od njih, a mogu se već godinama pronaći i na gradskim pijacama što je dobar znak da se ljudi okreću prirodi, kažu za S media portal u Mikološkom društvu.
Proteini pečuraka imaju sastav sličan proteinima životinjskog porekla. Od pamtiveka je poznato da šitake(kod nas se uzgajaju, ne rastu samoniklo) i zimske panjevčice (divlje pečurke) imaju antikancerogeno dejstvo.
Hrana za mozak
Dr Jasmina Glamočlija, predsednik Mikološkog društva Srbije, stručnjak je za najskupocenije gljive – tartufe. Ove pečurke rastu na našem podneblju, i osim što su ukusne i zdrave, one su i pravi rudnik novca za vredne uzgajivače.
-Tartufi su prava ’hrana za mozak’ – tvrdi dr Glamočlija u razgovoru za S media portal. – To je najcenjenija vrsta samoniklih gljiva i ujedno najskuplja na svetu, a nalaze ih specijalno obučeni psi tragači. Cena kilograma tartufa dostiže i do neverovatnih 8.000 evra!
Budite oprezni!
Osnivač i predsednik Asocijacije gljivara Srbije prof. Branislav Uzelac upozorava da niko ne bi smeo da prikuplja bilje ni plodove, a posebno gljive, a da ih dobro ne poznaje.
-Svi beru i prikupljaju pečurke, a mnogima je glavni kriterijum to što im je komšija rekao da ta i ta pečurka baš tako i tako treba da izgleda - kaže Uzelac.
Prema njegovim rečima, ključno je znati koje pečurke, kada, kako i koliko smemo da jedemo, a koje ne.
-Simptomi trovanja pečurkama su prilično dramatični, od mučnine i vrtoglavice, pa sve do prestanka rada disajnih organa ili čak srca - upozorava Uzelac.
Jestivo divlje bilje i plodovi mnogo su zdraviji od gajenih vrsta, pa je to razlog više da ih makar s’ vremena na vreme uvrstite u ishranu.
Zorica Bajić
Foto: Guliver-ThinkStock
