Izvor: RTS, 17.Okt.2010, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrana - srpska nafta
Jedna od najvećih izvoznih mogućnosti Srbije je hrana, ali da bi se prodavala van zemlje, mora da bude prepoznatljiva i kvalitetna. Ono što je za neke zemlje nafta, za Srbiju je hrana, rekao ministar Saša Dragin.
Hrana je jedna od najvećih izvoznih mogućnosti Srbije, ali, da bi se prodavala van zemlje, mora da bude prepoznatljiva i kvalitetna.
Ministar poljoprivrede Saša Dragin ocenio je da su proizvodnja zdrave hrane i ulaganja u agrar razvojne šansa Srbije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Svetska organizacija za hranu predviđa da se proizvodnja hrane mora povećati 70 odsto do 2050. godine kako bi se nahranilo stanovništvo koje će tada, prema procenama, biti oko devet milijardi ljudi, izjavio je ministar.
"Ono što je za neke zemlje nafta, za Srbiju je hrana. Za njom postoji globalna tražnja koju treba da znamo da iskoristimo na dobrobit budućih generacija. Ono što ohrabruje, uprkos svetskoj krizi, kojoj smo i mi izloženi, jeste da je srpska poljoprivreda pored zadovoljenja domaćih potreba u stanju da zadovolji i deo povećanih potreba za hranom na svetskom tržištu", naveo je Dragin.
Stručnjaci tvrde da bi već zaštitom geografskog porekla i robnog žiga, za tri do pet godina, mogli da se udvostruče prihodi od izvoza hrane.
Godišnje se proizvodi 30.000 tona kvalitetne crvene začinske paprike, koja cenom nije konkurentna na evropskom tržištu jer su državne subvencije mnogo manje od evropskih.
Zato je kompanija "Aleva", sa Naučnim institutom u Novom Sadu, pokrenula projekat zaštite geografskog porekla začinske aleve paprike.
Direktor "Aleve" Mile Klepić smatra da će taj proizvod da stekne bolji položaj na tržištu ako se kaže da je on osobenost nekog kraja jer će onda potrošač više da ga ceni i više da plati.
Valjevski specijalitet, duvan čvarke, Slavan Batočanin zaštitio je kao sopstveni proizvod.
"Promocija košta dosta, festivali, takođe, koštaju to je promocija samog brenda. Ništa ti ne znači proizvod ako od njega ne napraviš dobru promociju i ako ne napraviš da bude harizmatičan, prepoznatljiv i tražen", rekao je Slavan Batočanin.
Žig i geografsko poreklo u Zavodu za intelektualnu svojinu može zaštititi pojedinac ili region, a procedura traje i do godinu dana. Ono što proizvodimo dovoljno za izvoz i što treba zaštititi jeste srpska šljivovica, užička pršuta, beli ovčiji i kravlji sir, kraljevački kajmak, leskovački roštilj.
"Bar dva puta bi se mogao uvećati naš ukupan devizni prihod. Dakle, sa sadašnje dve milijarde dolara na blizu pet. U tom bi učešće brendiranih ili zaštićenih proizvoda, bilo bar povećano za nekih pedesetak odsto", rekao je Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.
Čak i kada se zaštiti proizvod, da bi postao brend, neophodno je dugo održavati kvalitet, a nacionalne brendove trebalo bi da predstavljaju i svi državni organi.
Najvažniji podsticaj za kompanije da zaštite svoje proizvode, jeste to što brendirana roba može koštati i 50 puta više od obične.
