Izvor: Blic, 24.Avg.2011, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrana nije lepa
Moja majka je ljude delila na one koji za hranu kažu da je ukusna i na one koji kažu da je lepa. Sve koji, recimo, za supu kažu da je lepa ona je smatrala seljacima, a one koji kažu da je ukusna ili čak dobra smatrala je gospodom. U suštini (mama, izvini!) klasna podela osobe rođene u buržoaskoj porodici.
Ako supa ili bilo koje jelo ne može da bude lepo, zašto može da bude dobro. Znači da mu etička kategorija više pripada nego estetska. Da, kažu dobar kao hleb. A >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i to poređenje je izmislio radni, pre svega naš zemljoradni narod.
Lepo je za većinu estetičara kategorija iznad utilitarnosti, mimo dnevne koristi, a to znači i iznad fiziološke. Kao da se kategorija lepog prlja time što se nešto krajnje korisno izjednačava sa pojmom lepog. Može hleb biti lep, skladno oblikovan, lepo zapečen, ali to je gotovo samo nepotrebna nadgradnja.
Torta može biti lepa kako je ukrašena, da bi nas pozvala na uživanje već svojim izgledom, ali u stvari ona kad se jede više nije lepa, već ukusna, a bila bi ukusna i da nije ukrašena, jer to ne zavisi od njenih spoljnih ukrasa, već od njenog bitnijeg sastava. U ustima ona je već ružna bezoblična masa, koja mazi čulo ukusa česticama koje su okruglasto glatke.
Čak i to kako ko karakteriše jelo kao dobro ili ukusno razvrstava ljude na još jednu podgrupu. Oni koji više vole da za jelo kažu da je ukusno nego dobro, u toj preciznosti ima probirljivosti gurmana ili još preciznije rečeno sladokusca. Onaj koji kaže da je neko jelo dobro skromno ga karakteriše prema hrišćanskom nalogu da ne valja biti pohlepan u strastima, pa čak ni u jelu. Umerenost je vrlina vernika, izvornih Hristovih sledbenika.
Ali osećam da raspravljati o jelu u filozofskim kategorijama bilo lepote ili dobrote kao da već kršimo meru istinskog ukusa. Čak i kad je jelo na stolu, i kad ga konzumiramo, ne držeći ruke u džepovima, već pribor za jelo, smatra se pravim bontonom malo pohvaliti domaćicu ili domaćina, a onda pričati o nečem drugom.
Zamislite da pored jela, čak i kad u njemu zaista uživamo, još uživamo u tome da ga cele večeri ili ručka hvalimo. Pa to je da pokvariš stomak!
