Izvor: NoviMagazin.rs, 01.Avg.2016, 18:29

Hrana menja dejstvo svakog leka

Ono što jedemo i kada jedemo može značajno da utiče na dejstvo leka koji koristimo. Prema nekim podacima 49 odsto lekova koji se uzimaju tokom obroka ispoljava potencijalnu opasnost od uzajamnog delovanja

Zbog nedovoljnog poznavanja potencijalnih uzajamnih reakcija hrane i lekova, neželjene reakcije se često pripisuju drugim uzrocima, ili se navode kao simptom novog oboljenja.

Doktorka Kornelia Đaković, koja je radila kao profesor na Medicinskom fakultetu u Novom >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Sadu, autor knjige "Međudelovanja lekova, hrane i suplemenata", kaže da se menja delovanje svih lekova pod uticajem hrane, ali promene, ukoliko se jave, mogu biti uzrokovane ili vrstom hrane koju uzimamo ili vremenom kada je uzimamo:

- Najčešće se misli da hrana, ako se uz nju uzima lek, smanjuje ili usporava ulazak leka u organizam (resorpcija). Međutim, prisustvo hrane u probavnom traktu menja fiziološku funkciju sluznice želuca i creva, zbog čega može da dođe do promena u mogućnosti iskorišćavanja leka - objašnjava naša sagovornica.

Na biološku raspoloživost lekova manji uticaj ima količina unete hrane, a značajnija je zastupljenost pojedinih sastojaka: belančevina, masti, ugljenih hidrata u svakodnevnim obrocima, kao i vrsta namirnica koje se konzumiraju.

- Unos velikih količina ugljenih hidrata: testo, hleb, šećer, med, usporava pražnjenje iz želuca, smanjuje kiselost želudačnog sadržaja i povećava količinu tečnosti u sadržaju želuca i creva. Sve su to faktori koji mogu da promene biološku raspoloživost lekova - navodi profesorka Đaković.

- Glukoza smanjuje delovanje pojedinih enzima u jetri, razgradnja lekova je zbog toga smanjena i lekovi često ispoljavaju pojačano delovanje. Morfin kod osoba, koje u svojoj ishrani koriste mnogo ugljenih hidrata ispoljava daleko snažnije delovanje. Kod starijih osoba, koje su pored toga osetljivije na delovanje ovog leka, mogu se javiti simptomi trovanja. Aspirin sa ugljenim hidratima dovodi do teških oštećenja želudačne sluznice.

SOJA IZAZIVA KRVARENJE

Korišćenje soje u ishrani, takođe, povećava opasnost od teških krvarenja kod osoba koje uzimaju lekove za sprečavanje zgrušavanja krvi. Suprotno tome, kupus, spanać, žumance, kravlje mleko i zelena salata smanjuju delovanje antikoagulantnih lekova (varfarin, acenokumarol), tako da i pored uzimanja terapijske doze ovih lekova može doći do pojave infarkta miokarda ili moždanog udara.

Kod osoba koje uzimaju hranu bogatu belančevinama delovanje aminofilina se ispoljava brže i jače. Levodopa, lek koji se koristi u lečenju Parkinsonove bolesti, ima slabiji efekat ukoliko u hrani pacijenta preovlađuju belančevine.

Vegetarijanska dijeta, siromašna belančevinama, dovodi do dužeg zadržavanja nekih lekovitih supstanci koje ulaze u sastav lekova koji se koriste kod nazeba, za snižavanje telesne temperature i otklanjanje raznih bolova (glavobolja, reumatski bolovi), upozorava naša sagovornica.

- Kada u ishrani preovlađuje meso sa roštilja ili dimljeni suvomesnati proizvodi (šunka, pršut, sušene kobasice), delovanje nekih lekova je značajno smanjeno, kao kod paracetamola - kaže profesorka Đaković.

- Hrana bogata mastima ubrzava i pojačava ulazak nekih lekova u organizam. Tako je povećana resorpcija fibrata, grizeofulvina, itrakonazola, klaritromicina. Maslac pojačava delovanje fenitoina i karbamazepina, lekova koji se koriste u terapiji epilepsije. Međutim, masna hrana može da utiče i negativno na resorpciju lekova i na taj način značajno da smanji njihovo delovanje.

Sagornica Novosti kaže da propagirana zdrava hrana, bogata omega-3 masnim kiselinama, može da bude čak i kobna po pacijenate koji uzimaju neke lekove.

- Delovanje antihipertenzivnih i antikoagulantnih lekova je značajno pojačano, tako da može da dođe do gubitka svesti zbog naglog pada krvnog pritiska, ili sitnih krvarenja u celom organizmu. Najčešće se vide krvarenja iz probavnog trakta i iz desni zuba. Pacijenti koji koriste ove lekove treba da budu oprezni kod uzimanja većih količina ribe, koje su bogate ovim masnim kiselinama - napominje dr Đaković.

OPREZNO I SA MEDOM

Med, koliko god bio dobar za poboljšanje zdravlja, ne treba koristiti kada se uzimaju određeni lekovi, upozorava profesrka Kornelia Đaković:

- Kod pacijenata obolelih od epilepsije med u ishrani smanjuje delovanje karbamazepina, ali povećava i pojačava neželjena delovanja izazvana fenitoinom. Med, takođe, smanjuje i delotvornost diltiazema, leka koji se koristi u lečenju povišenog krvnog pritiska i nekih oblika stenokardije.

Nastavak na NoviMagazin.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta NoviMagazin.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta NoviMagazin.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.