Izvor: Blic, 16.Mar.2009, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrana jedini izvozni adut Srbije
Poljoprivreda ostaje jedina šansa Srbije da smanji ukupan pad proizvodnje. Standardno loš izvoz može se poboljšati prodajom prehrambenih proizvoda na inostranim tržištima, međutim, zakonska regulativa još nije dovoljno usaglašena sa pravilima EU. Dobijene povoljnosti u izvozu agrarnih proizvoda, kao što su meso i šećer, Srbija ne koristi zbog loše organizacije u sopstvenom dvorištu, a koliko bi to značilo u uslovima velike ekonomske krize ne treba posebno objašnjavati. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Statistika ukazuje da je u Srbiji na prvom mestu po izvozu industrija osnovnih metala, a odmah za njom industrija prehrambenih proizvoda. Međutim, koliko se u oblasti osnovnih metala izvozi, toliko se i uvozi pa se s pravom može reći da najveći izvoz ostvaruje prehrambena proizvodnja.
- Poljoprivreda ostaje jedina šansa da se smanji ili potpuno prekine ukupan pad BDP u Srbiji - izjavio je Svetozar Krstić iz Privredne komore Beograda na seminaru „Prehrambena industrija i tržište EU - mogućnost za srpsku privredu” koji je nedavno održan u Beogradu.
Đorđo Boseti Karkano, menadžer Asocijacije proizvođača hrane i pića EU (CIAA), podsetio je da ekonomska kriza nije mnogo uticala na prehrambenu industriju i da stoga Srbija može izvozom u EU očekivati finansijski uspeh.
- Ima promena u ponašanju potrošača. Ljudi više mnogo ne idu u restorane, biraju jeftiniju hranu, ali su količine koje se kupuju ostale iste. U ovom sektoru nema porasta, ali nema ni pada, što je veoma dobro - rekao je Karkano.
Da bi hranu iz Srbije plasirali na tržište EU mora se zadovoljiti visoki standard EU. U namirnicama ne sme biti nedeklarisanih alergena i mora se dati precizna specifikacija svih sastojaka koji mogu uticati negativno na ljudsko zdravlje. Pošiljke moraju biti unapred najavljene i prijavljene na graničnim kontrolnim punktovima, sa svim sertifikatima, a proizvodi moraju poticati iz odobrenih zemalja i ustanova. Međutim, ovu proceduru trebalo bi da olakša zakonska regulativa koju Srbija još uvek nema.
Branislav Raketić, savetnik za bezbednost hrane Ministarstva poljoprivrede, kaže da će Srbija uskoro doneti zakon o bezbednosti hrane, usaglašen sa regulativom EU.
- Zakon će naložiti formiranje stručnog saveta za bezbednost hrane. Pripremićemo vodiče, imaćemo regionalni centar, ali je bitno reći da sertifikacija prema HACCP (Hazard analysis and critical control point) nije obavezna već dobrovoljna. Zakonska obaveza proizvođača biće da implementiraju sistem samokontrole u proizvodnji. Srbija ima potencijal, ali moramo apsolutno da ispunimo kriterijum bezbednosti hrane - upozorava Raketić. On napominje da svi proizvodi moraju imati geografsko poreklo i da Ministarstvo poljoprivrede apeluje da Zakon o geografskom poreklu pređe u njegovu nadležnost.
Stručnjaci Asocijacije proizvođača hrane i pića EU (CIAA) predstavili su okupljenim privrednicima pravila i mogućnosti prodaje naših proizvoda na njihovim tržištima. Svi oni tvrde da su vrata njihovih zemalja otvorena za srpsku prehranu, ali da moramo da rešimo probleme zakonske regulative i podignemo pojedinačnu odgovornost svih učesnika u tom lancu.
Miodrag Veselin iz Privredne komore Beograda kaže za „Blic” da Srbija ima dovoljno prehrambenih proizvoda kojima može da konkuriše na tržišta EU, ali da većeg obima izvoza nema zbog naših unutrašnjih problema.
Šta treba promeniti u prehrambenoj industriji
Abeceda kvaliteta hrane EU:
bezbednost
higijena
kontrola
vino
povećati broj vinograda
povrće
obezbediti hladnjače i adekvatan prevoz
voće
nabaviti specijalne hladnjače i vozila, povezati „usitnjene” proizvođače
šećer
ugovoriti veću proizvodnju
šećerne repe
- Na prvom mestu je izvoz telećeg i junećeg mesa, tzv. bebi bif. Imamo dozvolu za izvoz 8.700 tona godišnje tog mesa, ali jedva ostvarimo 2.000 tona. Problem je postići tu proizvodnju. Na drugom mestu je šećer. Ali ni tu ne dostižemo kvotu od 180.000 tona godišnjeg izvoza šećera jer šećerane ne mogu da ugovore proizvodnju šećerne repe na veće količine. Na trećem mestu je semenska roba zemunskih i novosadskih instituta - kaže Veselin.
Voće je takođe veoma traženo u EU, ali je problem njegov kvalitet i bezbednost u Srbiji. Zapravo, posedi proizvođača su usitnjeni, a proizvodnja je neujednačena. Šansu za veliki izvoz pruža i sveže povrće, ali srpska privreda ima poteškoća da ono zaista bude sveže kada ga izveze. Kvotu vina od 63.000 hektolitara takođe ne možemo da ispunimo jer nemamo grožđa. Potencijala ima i u proizvodnji mleka.
Milan Prostran, sekretar udruženja za agrar Privredne komore Srbije, kaže za „Blic” da za ispunjavanje kvota treba imati dovoljno investicija koje manjkaju našim proizvođačima.
- Nema vinograda. Imamo šest klanica koje mogu da izvoze to meso u EU, ali nema teladi i junadi. Specijalnih hladnjača za izvoz svežeg voća i povrća imamo dve ili tri, a to je nedovoljno. Za jagodičasto voće treba imati specijalna vozila. Mnoge su nam proizvodnje propale. Treba ohrabriti i male i velike proizvođače, a za to treba novca. I vremena. Muka je u Srbiji, ali dobro se snalazimo u odnosu na pare koje imamo - objašnjava Prostran.
A kada jednom osvoji strana tržišta, Srbija će morati da vodi računa o zaključku evropskih stručnjaka: „Da biste izgradili poverenje potrebne su godine, a za njegovo uništenje nije potreban dokaz, dovoljna je - sumnja.”
Donga: Sve kreće od primarnog proizvođača
Dario Donga, italijanski stručnjak za bezbednost i kvalitet hrane, podsetio je srpske privrednike da su primarni proizvođači prvi odgovorni za proizvod.
- Odatle počinje odgovornost, ali i ostali u lancu moraju da obezbede zdrave uslove. Hrana koja može ući u EU nije samo ona koja vas neće otrovati, već i ona koja ne stvara bilo kakve drugačije efekte u pogoršanju zdravlja. Recimo, kod ribe treba obratiti pažnju na koncentraciju teških metala i njihov uticaj na potomstvo. Zato je jedan od uslova i ispitivanje genotoksičnosti supstanci. Zatim, alergeni u hrani. Oni se moraju navesti na deklaraciji. Treća stvar su bilo koji drugi razlozi koji bi smetali bezbednosti hrane. Isto je i sa stočnom hranom koja može da sadrži, recimo, melamin čiji nam je loš uticaj na goveda već poznat - objasnio je Donga. On savetuje proizvođače da registruju svaku fazu proizvodnje, jer im to može pomoći u slučaju mogućeg incidenta.
LSV: Pravilnici o kvalitetu stari više od 30 godina
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) ocenila je juče da bi što pre trebalo da bude usvojen novi zakon o bezbednosti hrane, kako bi se uveo red na tržištu i građani poštedeli proizvoda opasnih po zdravlje.
U saopštenju povodom 15. marta Međunarodnog dana zaštite potrošača, LSV je upozorio da još nisu definisani procedura, kvalitet i standardi koje su uvoznici dužni da ispune.
Ta stranka podsetila je da su pravilnici o kvalitetu proizvoda stari više od 30 godina i pozvala nadležne da što pre počnu usaglašavanje domaćih propisa s propisima Evropske unije.
