Izvor: B92, 18.Apr.2023, 17:16

Hrana i insekti: Da li skakavci mogu da zamene govedinu

Za većinu ljudi u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, sama pomisao na jedenje zrikavaca i skakavaca može da deluje odbojno, ali oni su popularna poslastica u delovima Afrike i Azije. Ne samo da su puni hranljivih materija, već su i manje štetni po klimu.

Vazduh u mom porodičnom domu u Ugandi bio je ispunjen prepoznatljivim mirisom, koji je u velikoj meri ličio na pečenje govedine.

Bilo je to u decembru 2000. godine i moja sestra Megi je pržila skakavce.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Što je više mešala zelene, hrskave insekte, to je jača i bogatija ta aroma postajala.

Dok su skakavci cvrčali, a para se dizala iz tave, voda mi je išla na usta - nisam mogao da dočekam da počnem da jedem ovu ukusnu poslasticu.

To nije bilo moje prvo iskustvo sa jedenjem skakavaca - redovno sam ih jeo tokom čitavog detinjstva.

U Ugandi, skakavci su hranljivi specijalitet i veoma tražena poslastica.

Tom prilikom 2000. godine, prvi put sam sam ubrao skakavce.

Pogledajte video: Da li biste probali specijalitete od cvrčaka

Tokom dve sezone skakavaca u Ugandi - od maja do juna i od decembra do januara - kad se ovi insekti masovno roje širom afričkih travnatih i otvorenih prostranstava, stanovnici Kampale oslanjaju se na ulične prodavce da ih opskrbe ovim ukusnim bubama.

Prodavci koriste jarka električna svetla da privuku skakavce i zatoče ih.

Oni pale svežu travu, koristeći dim da ošamute insekte, zbog čega ovi uleću u čelične ploče i padaju u praznu naftnu burad.

Trgovina skakavcima postala je unosan posao.

Svake sezone, ulice Kampale prepune su prodavaca koji zarade oko 760.000 ugandskih šilinga, ili oko 200 dolara po sezoni.

Za jednu plastičnu čašu punu živih skakavaca, sa otkinutim krilima i nogama, plaćam 20.000 ugandskih šilinga (oko pet dolara, što je malo više od 500 dinara).

Kad se vratim kući, operem insekte u zdeli i stavim ih u suvi lonac, poklopivši ih i ostavivši ih na tihoj vatri oko 20 minuta, povremeno mešajući da bih bio siguran da neće zagoreti.

Oko sat vremena kasnije, skakavci počinju da cvrče i boja im se menja iz zelene u žutu kako izbacuju mast, što mi omogućuje da ih pržim bez ulja.

U tom trenutku počinje da se javlja aroma nalik govedini, pojačavajući se kako mešam na svakih pet minuta sve dok im boja ne postane zlaćano-smeđa.

Potom dodam luk, ljutu papriku i so.

Insekti nastavljaju da se prže sve dok se mast ne otopi, a insekti počnu da zvuče hrskavo dok udaraju u zidove lonca kada ih mešam.

Posle još 30 minuta, skakavci steknu hrskavu teksturu poput čipsa i spremni su da se posluže.

Lepota skakavaca je u tome što možete da ih jedete sa mnogo razne vrste hrane isto kao što biste jeli pileća krilca sa pomfritom.

Tokom četiri dana mog eksperimenta, jeo sam skakavce sa kasavom, krompirom, pirinčem i čorbom od crnog pasulja.

Čaša skakavaca malčice je skuplja od kilograma govedine, koja se prodaje za oko 13.000 ugandskih šilinga (oko tri dolara).

Međutim, od samo jedne čaše skakavaca, spremio sam tri obroka.

Drugog dana sam jeo skakavce i krompir, koji obično jedem uz meso ili čorbast pasulj.

Trećeg i četvrtog dana, upario sam skakavce sa pirinčem i čorbom od crnog pasulja.

Za mene, skakavci su kao kokice - grickalice koje ne želim da prestanem da jedem i nikada mi ne dosade.

I dok za mene lično govedina postaje bljutava ako je jedem prečesto, moj apetit za skakavcima na jenjava, čak ni nakon što sam ih jeo četiri dana zaredom.

Jedini izazov, međutim, jeste taj što je trećeg dana vilica blago počela da me boli, od žvakanja hrskavih buba čitave nedelje.

Još jedna mana je što sam od slanih skakavaca neprestano bio žedan.

Trebalo mi je više vremena nego što sam očekivao da spremim skakavce, zbog čega sam shvatio koliko su vremena i truda moje sestre ulagale u ovaj proces.

Ali njihovo spremanje nije komplikovan niti zahtevan zadatak - često čitam knjigu dok čekam da budu spremni.

I dok sam ja koristio luk i ljute papričice za njihovo spremanje, dodatni sastojci nisu neophodni jer su skakavci sami po sebi veoma ukusni.

Pogledajte video: Tajna dobre slanine - kako se pravi, a kako bira čuvena masna poslastica

Skakavci su bogati proteinima i održiva su poslastica.

Oni igraju veoma važnu ulogu u poboljšanju hranljivih sastojaka, dostupnosti hrane i zaposlenju u istočnoj Africi, kaže Leonard Alfons, istraživač entomologije sa Univerziteta Sokoin u Tanzaniji, koji veruje da insekti treba da se uzgajaju kao održivi izvor hrane tokom čitave godine.

"Jestivi skakavci su izuzetno cenjeni i trgovina njima predstavlja značajan izvor prihoda u Ugandi", kaže Alfons.

"Optimizacija protokola masovnog uzgoja jestivih skakavaca osigurala bi njihovo snabdevanje preko čitave godine i tako bi se poboljšali hranljivost, dostupnost hrane i izvori prihoda u istočnoj Africi."

Što se tiče njihove hranljivosti, dugorogi skakavci, poznati u Ugandi kao nsenene, sadrže u sebi 34-45 odsto proteina, 42-54 odsto masti i 4-6 odsto vlakana.

Insekti su generalno puni vitamina i amino kiselina.

A onda je tu i prednost održivosti.

Uzgoj insekata iskorišćava samo delić zemljišta, energije i vode neophodne za tradicionalnu zemljoradnju, i ostavlja značajno manji ugljenički otisak.

Pogledajte video:

U čitavom svetu, u zemljama širom Afrike, Južne Amerike i Azije, jede se oko 2.000 vrsta insekata.

Tajland ima pogotovo razvijenu industriju insekata, gde 20.000 farmi proizvodi 7.500 tona buba godišnje.

Ali mnogi ljudi u Evropi i SAD i dalje nisu spremni da jedu insekte uprkos njihovom izvrsnom ukusu i ekološkim i nutritivnim prednostima, propuštajući priliku da smanje ugljenički otisak svoje ishrane.

Dok sam živeo u Velikoj Britaniji između 2019. i 2021. godine, mučio sam se da pronađem jestive skakavce.

U decembru 2021. godine, strašno su mi se jeli skakavci nakon što sam video slike ove ukusne poslastice na fidovima mojih društvenih mreža, koje su delili moji prijatelji iz Ugande slaveći početak sezone skakavaca.

Moja potraga za ugandskom poslasticom odvela me je do istočnog i zapadnog Londona i Lidsa, ali nisam uspeo nigde da ih nađem.

Indronel Čaterdži, istraživač potrošačke psihologije i marketinga sa Univerziteta Oksford Bruks, u Velikoj Britaniji, kaže da ljudi koji traže jestive insekte u Velikoj Britaniji treba da počnu sa cvrčcima i brašnastim crvima, koji su dostupniji od skakavaca.

"Možda dolazi do prekida u lancu snabdevanja što ograničava dostupnost skakavaca jer se trenutno ne proizvode masovno u Velikoj Britaniji, zbog čega je teško doći do njih", kaže Čaterdži.

Vlada i zabrinutost da bi široko rasprostranjeni divlji uzgoj insekata u nekim zemljama mogao samo da izvrši dodatan pritisak na pad populacije insekata već ugroženih promenom klime, bolestima i pesticidima.

Pogledajte video: Šta je najveća tajna njeguške pršute koja se topi u ustima

Postoji, međutim, sve više kompanija u Evropi i SAD specijalizovanih za uzgoj jestivih insekata.

Smeštena u Sent Dejvidsu u Velsu, Farma buba, prva britanska farma jestivih insekata, prodaje širok dijapazon poslastica od insekata, uključujući čokoladne kolačiće od cvrčaka i začinjene narandže i biskvite od morskih algi i bufalo crvića.

Prodaje i cvrčke u prahu i čitave cvrčke za kuvanje i pečenje kod kuće.

Farma buba veruje da bi ohrabrivanje dece da probaju insekte moglo da poveća njihovu atraktivnost.

"Deca su pogotovo otvorena za nove stvari, tako da verujemo da u saradnji sa njima mogu da se promene stavovi na duže staze: ona su kupci budućnosti", kaže Elinor Filp koja radi za Farmu buba.

Stavovi već počinju da se menjaju i potražnja za jestivim insekata je u porastu - do 2027. godine, projektuje se da bi tržište jestivih insekata moglo da dostigne vrednost od 4,63 milijarde dolara

Farma buba je proizvela novu vrstu hrane, Vekso, napravljenu od insekata i biljnog proteina i servirala je u bolonjez sosu za 200 velške školske tokom probnog projekta 2019. godine.

Pre nego što su isprobali Vekso, 27 odsto đaka reklo je da bi ga odabrali za školski ručak, ali nakon što su ga probali, 56 odsto je reklo da bi ga izabralo.

"Izričito verujemo da, ako mladi ljudi saznaju za jestive insekte i Vekso, kad budu počeli da ih kupuju za svoje porodice u budućnosti, reći će: 'Oh da, insekti: to je samo još jedna vrsta hrane'", kaže Filip.

Farma buba kaže da je mlevenje osušenih insekata u prah i ubacivanje u hranu jedan od najboljih načina da se dodvori ljudima koji oklevaju u vezi sa jedenjem buba.

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...