Izvor: Blic, 24.Apr.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrana i čelik glavni izvozni aduti
Po obimu izvoza robe i usluga Srbija je na začelju evropskih zemalja, a glavni izvozni aduti su gvožđe, čelik i hrana. Prošle godine su samo dva srpska preduzeća ostvarila izvoz veći od 100 miliona dolara, još šest firmi zajedno izvezle su robu za 50 miliona, a čak 300 preduzeća ukupno je doguralo do samo jednog miliona dolara. Stručnjaci procenjuju da izvozni rezultat Slovenije, sadašnjim razvojnim tempom, možemo sustići za 27 godina.
Odluka Evropske komisije da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbiji odobri izvoz mleka u zemlje EU dugoročno će imati pozitivne efekte na razvoj poljoprivrede, smatra Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad PKS. Ova odluka, uz najavu da bi Srbija od sledećeg meseca mogla ponovo da izvozi živu stoku na tržište EU, dodatno će stimulisati poljoprivrednu proizvodnju. Merama agrarne politike država bi sada morala da podstakne proizvodnju mleka, mesa i prerađevina.
Povrće, voće, gvožđe i čelik, odeća i proizvodi od metala i prošle su godine bili naši najjači izvozni aduti. S druge strane, najviše smo uvezli nafte i naftnih derivata, drumskih vozila, gvožđa i čelika, industrijskih mašina za opštu upotrebu, električnih mašina i aparata. Prošle godine smo 55,9 odsto izvoza realizovali na području EU. U prva dva meseca ove godine na EU otpada 55,6 odsto izvoza, na zemlje regiona (CEFTA) 29 procenata, dok u ukupnom uvozu države EU zauzimaju 52,9 odsto, a CEFTA 7,6 procenata.
Različita su mišljenja o tome šta je Srbiji činiti da bi, primera radi, dostigla Sloveniju i kako bi trebalo trošiti sredstva iz nacionalnog investicionog plana i donacija u cilju poboljšanja konkurentnosti privrede.
Svi se slažu da je poljoprivreda najveća šansa. Milan Prostran, sekretar Udruženje za poljoprivredu PKS, smatra da od sredstava iz NIP treba do 2013. godine povećati površine pod vinogradima na 50.000 hektara.
- Moramo ulagati u poboljšavanje kvaliteta i kapaciteta naših velikih klanica i podizati plantaže jagodičastog i ostalog voća. Potrebno je znati ekonomske tokove u EU i do 2013. godine sve ovo uraditi, jer će nam tek tada, na našu sreću, određivati izvozne kvote - veli Prostran.
Da je izvoz kritična tačka Srbije ukazuje i ekonomista Jurij Bajec.
- Uloga NIP ne može da bude u direktnom investiranju u izvozne grane, već u prioritetna ulaganja u osnovne razvojne pravce Srbije, koji će podstaći privredni razvoj, samim tim i nivo i kvalitet izvoza. Ne moramo uzeti Sloveniju kao parametar uspešnosti kad je o izvozu reč, imamo, nažalost, i druge države iz regiona, poput Makedonije, kod kojih je učešće izvoza u bruto proizvodu veće nego kod nas.
Bajec takođe smatra da sredstva pre svega treba uložiti u podizanje infrastrukture za sve vidove saobraćaja, što će indirektno uticati na povećanje izvoza.
- Prioritet mora da bude investiranje u znanje i obrazovanje, kao i u njihovu aktivnu primenu, što nam je sada veliki problem, a što se reflektuje na tržište radne snage i ponudu izvoznih proizvoda. Treći pravac delovanja je stvaranje što povoljnijeg ambijenta za domaće i strane ulagače i za direktne strane investicije, jer će Srbija ući u zonu slobodne trgovine. To se može iskoristiti u meri u kojoj Rusija proširi broj proizvoda koje možemo izvoziti na njeno tržište bez carine, jer sad postoje ozbiljna ograničenja - zaključuje Bajec.
Milivoje Miletić, direktor Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, smatra da se mora više novca ulagati u sektor usluga, pre svega turizam, a to znači da su neophodna ulaganja u infrastrukturu.
- Strateški su važna ulaganja u informacione tehnologije gde su nam veliki potencijali, što potvrđuje činjenica da je naš „Komtrejd" kupio slovenački „Hermes". Moramo investirati u zaštitu srpskih brendova, pre svega u oblasti poljoprivrede, u prerađivačke kapacitete za višu fazu prerade, osposobljavanje preduzeća za primenu evropskih standarda u poslovanju, u projekte reciklaže - navodi Miletić.
Dejan Jovanović, direktor Agencije za mala i srednja preduzeća smatra da Srbija mora da podstiče razvoj konsultantskog sektora kao centra znanja i veština za savremeno vođenje posla. Najkonkurentnije firme su one koje se bave pružanjem usluga, a najmanje su konkurentna srednja i velika preduzeća sektora industrije i građevinarstva.
Tržište EU jeste najatraktivnije po potencijalu, međutim, tu vlada velika konkurencija pa je potrebno da se stalno ulaže u povećanje kvaliteta i da se smanjuju troškovi proizvodnje, čime bi se uticalo na konkurentnost srpskih proizvoda - dodaje Jovanović.
UVOZ I IZVOZ PO SEKTORIMA I ODABRANIM ODSECIMA JANUAR – DECEMBAR 2007.
*U milionima US dolara
Makedonci prodaju vina, a Slovenci lekove i belu tehniku
Kad se gleda struktura izvoza u regionu, vidi se da BiH izvozi najviše koks, obrađeno drvo, nešto električne energije, ugalj, mahom sirovine.
Iz Makedonije su najtraženiji vina, proizvodi crne i obojene metalurgije (polufabrikati), grožđe i povrće. Oko 40 odsto crnogorskog izvoza otpada na metaloprerađivački kompleks, a tražena su i vina. Hrvatska mahom izvozi cigarete, proizvode hemijske industrije, nameštaj. Slovenija lekove, mašine za veš i drugu belu tehniku, hartiju, gume, hemijske preparate, kompresore, uređaje i mašine.
Komšiluk najbolje tržište
Prošle godine Srbija beleži suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 1,39 milijardi USD, a sa EU deficit 5,52 milijardi USD. Najznačajniji suficit imamo u razmeni sa Crnom Gorom - 840 miliona dolara, slede BiH sa 543,27 miliona, Makedonija sa 140,86 miliona, BiH sa 543,27 miliona, Makedonija 140,86 miliona i Albanija sa 69,7 miliona dolara. Deficit u robnoj razmeni imamo sa Hrvatskom (196,22 miliona dolara) i Slovenijom (294,4 miliona dolara), pa Miletić zaključuje da su zemlje regiona, u ovom trenutku, nama najbolje tržište.
