Izvor: Politika, 30.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrabro ka vlastitom cilju
Moda predstavlja četvrti svetski biznis, odmah posle oružja, energetike i hrane. I u nekadašnjoj Jugoslaviji je, posle turizma, donosila najveći devizni priliv. Mnogi se sa setom sećaju osamdesetih prošlog veka kada je na beogradskom Sajmu mode bilo čak i po 17 revija dnevno! Tadašnja jaka tekstilna industrija u godinama sankcija praktično je nestala sa modne scene, a manja privatna preduzeća, koja su se u međuvremenu pojavila, uspela su da steknu ugled, ali zarada nije ni blizu nekadašnje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ipak, bavljenje modom mnogima izgleda privlačno. Vesna Mandić, direktorka i vlasnica modne agencije Fabrika, rano je ušla u svet mode, glamura i estetike. Dinamična i samosvesna, izabrala je da krči put u poslu koji pored velikog znanja i kreativnosti zahteva i puno fizičke kondicije i snage.
– Nije lako organizovati modnu reviju, okupiti najbolje manekene, dovesti svetski priznate kreatore, obezbediti im prevoz i smeštaj, pobrinuti se za skupe kolekcije... Da sam se bavila nekim drugim poslom verovatno bih zaradila više. Ipak, ništa ne bih menjala. Zahvaljujući modi mnogo sam putovala, obišla svet, stekla prijatelje. Nije sve u novcu. Počela sam sa 16, kao manekenka, ali mi to nije smetalo da već sa 22 godine završim studije turizma na Prirodno matematičkom fakultetu. U svetu mode ostala sam jer sam želela, a opstala jer sam uvek imala ideju, ali i način kako da je sprovedem. Zato ne razumem direktore firmi koji se žale na nedostatak novca. Bila sam u Privrednoj komori kada su, pored predstavnika domaćih modnih kuća, bili i stranci spremni da ulože novac. Ali, šta se desilo. Ni jedan od direktora nije precizno rekao kakvu pomoć očekuje, odnosno šta je potrebno da bi kuća stala na noge i ponovo počela da radi. Niko nikome ne može da pomogne, ako ne zna da li je nekome pomoć potrebna. Mnogi su spremni da sede i kukaju, a ništa ne preduzimaju. Ima i onih koji se žale da će stranci praktično u bescenje pokupovati naše fabrike. To je, možda, tačno, ali mnogi zaboravljaju da te fabrike godinama ne rade, da su mašine zastarele i neupotrebljive, da su najbolji radnici otišli u privatni sektor... Kad se sve sabere, stranci praktično dobijaju oronule zidove. Zato mnogi i ne žele da investiraju kod nas već odlaze u Bugarsku, Rumuniju gde za manje uloženog novca dobijaju više.
Od kad postoji, praktično od 1994. godine, Fabrika je bila organizator značajnih modnih događanja, ali i humanitarnih akcija. Agencija, praktično, plasira modu kroz lepotu. Tako je bilo i nedavno na izboru Fordovog modela za Srbiju, ali i Crnu Goru, gde je Vesna Mandić i dalje prisutna:
– Drago mi je što Fabrika godinama uspešno sarađuje sa Fordom, jednom od najpoznatijih, ali i najstarijih američkih modnih agencija, koja je prva u svetu stvorila supermodel. To znači da Amerikanci cene naš kvalitet i profesionalizam. Prednost posla kojim se bavim jeste i mogućnost da utičem da stranci steknu pozitivno mišljenje o Srbiji i Srbima. To je divan osećaj i ogromno zadovoljstvo.
Vesna Mandić, komunikativna dama, vulkanske energije, posao shvata kao stalni izazov i ne krije da ima ogromno poverenje u svoje saradnike. Po svaku cenu želi da izbegne stereotipe i dosadu.
– Oko sebe imam odabrane ljude, prave profesionalce. Posao je borba u kojoj uspevaju najbolji. Bitno je da se svaki pojedinac u timu oseća najvažnijim i da u svakom trenutku zna šta treba da radi. Ima dana kada samo radimo, ali ima i trenutaka kada se opuštamo i družimo. Svest svakog pojedinca mora da se menja da bi svima bilo bolje. I u svetu se radi po ceo dan.
Naša sagovornica odavno je naučila da dobro organizjue vreme i bavi se bitnim stvarima. Iako hronično pati od nedostatka vremena ne krije da joj rad prija jer ima sreću da se bavi onim što voli. Mladima, pre svega devojkama, preporučuje da hrabro koračaju ka vlastitom cilju, da grade samopouzdanje, ne sputavaju ambicije, veruju u ideale i uspeh jer on jedino na taj način može da dođe.
– Manekeni Fabrike nisu samo lepi, već i pametni. Stalno im govorim da na prvom mestu treba da im budu porodica, škola, fakultet i učenje jer je manekenstvo trenutno. Istina, ono im može obezbediti školovanje, džeparac, pa i pomoć za kućni budžet, ali to je trenutno. Ne treba ići u svet po svaku cenu. I ovde se može izgraditi uspešna karijera.
Slađana Raner
[objavljeno: 30.11.2006.]
