Izvor: Blic, 25.Apr.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Hrabri“, ali na rečima
Protiv sebe samih - Sveštena lica bi morala dobro da paze na svoje ponašanje, jer svadljivost i ratobornost dovode u ozbiljnu sumnju njihovu posvećenost veri, koja se, u svim religijama, ne može zamisliti bez smernosti i blagosti. Kada, prema tome, u javnosti pokazuju sasvim drugi lik, najviše štete samima sebi. Kako ćemo, najzad, da im verujemo da vole druge ljude ako se ni među sobom ne podnose.
Huškanje iz daleka - Nagledali smo se svih ovih godina likova koji su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << specijalizovali za „huškanje iz daleka". Nema te prilike koju oni neće iskoristiti da pozovu na ratovanje protiv celog sveta ili samo protiv suseda a da sami ne mrdaju iz Beograda. Moramo ih, otuda, pitati, kada su već toliko orni za borbu, da li su spremni da u njoj lično učestvuju. Da li su čuli da na teritoriji njihovih zamišljenih neprijatelja takođe postoje šume i pećine. Što ne bi tamo otišli da se bore, umesto što to čine iz Beograda ili nekog drugog isto tako sigurnog i od poprišta mogućeg sukoba dovoljno udaljenog mesta.
Umnožavanje jednopartijsko - Jednopartijski sistem je, po definiciji, nedemokratski. Jasno je i zbog čega. U njemu ne postoji mogućnost izbora. Pa da vidimo šta se promenilo? Sada postoji više partija koje su, glete čuda, svaka ponaosob, ustrojene na isti način kao ona u jednopartijskom sistemu. To praktično znači da je zadržana hijerarhijska vertikala kojom se partijski zvaničnici uspinju više zahvaljujući poniznosti i pokornosti nego spremnosti da pokreću delotvornu debatu. Ako to u suštini znači istu nemogućnost izbora, šta smo dobili? Okreni, obrni, samo umnožavanje jednopartijnosti.
